Ivan Nešić
(1964) poznat je ovdašnjim ljubiteljima žanrovske fantastike, posebno horora, kao vrstan pripovedač; do sada
je objavio dve zbirke priča „Rigor
mortis“ (1997) i „Jedan na jedan“
(2009) a zastupljen je u nizu antologijskih izbora fantastičke kratke proze („Tamni vilajet“, „Priča za kraj veka“, „Ugriz
strasti: Priče erotske fantastike“, „Beli šum: Antologija priča o televiziji“, „Istinite
laži: Priče o urbanim legendama“, „Apokalipsa – juče, danas, sutra: Priče o
smaku sveta“, „U znaku vampira: Muške priče o krvopijama“, „Haarp i druge priče
o teorijama zavere“, „Nova srpska pripovetka“, „Regia Fantastica“). Otuda
je prijatno iznenađenje pojava njegovog prvog romana „Pod imelom“ (u izdanju „Everest
media“, Biblioteka Znak Sagite), kojim je pretumbana ovdašnja uobičajena
praksa da se prvo (neretko pod pritiskom izdavača) objavljuje roman a tek potom
eventualno knjiga priča. Nezavisno od ove komercijalno-formalne strane priče,
ono što je mnogo bitnije za kvalitet knjige jeste efikasno savladavanje tehnika
i strategija pripovedanja u obe forme (pričama i romanu), a koje je bitno
drugojačije i što nisu svi prozaisti u stanju da dostignu. Dobar pripovedač
nije isto što i dobar romanopisac i obrnuto i to se vrlo očigledno (i bolno)
može videti u mnogim knjigama pisaca koji su prešli iz jedne u drugu formu. No,
recimo odmah, za Nešića je ova
bojazan potpuno bezrazložna jer on suvereno vlada tekstom i uspešno
raspoređuje-dozira tenzije romana do konačnog klimaksa u kome će se pripovedačke
linije spojiti zaokružujući jednu situaciju uz problematski nagoveštaj onoga
što sledi i naslućuje se (a nije opisano u romanu).
Nešićev nevoljni junak dešavanja je
sredovečni američki profesor književnosti u čiju se životnu rutinu tokom
2014.g. postepeno ubadaju događaji koji se ne mogu racionalno objasniti. On je
zdravorazumski tip umereno hedonističkih navika, nesklon religiji i misticizmu,
koji je preko glave preturio jedan tragično okončan brak, ima sporadične
kontakte sa ćerkama a živi u drugom braku sa svim pripadajućim usponima i
padovima. Činjenica da su deda i otac njegove supruge bili pravoslavni popovi
(deda je izbegao iz Jugoslavije) ali
i stručni isterivači duhova profesoru je prevashodno egzotični kuriozum o kome
nema posebno mišljenje kao, uostalom, ni o detinjem imaginarnom prijatelju
njegove supruge ili njenim praznovericama. Čak i kada se u tako uređenom i
koliko-toliko ušuškanom svet počnu, bez ikakvog povoda, javljati čudna
(čudnovata) dešavanja to profesoru nije znak za posebnu pažnju - ili, barem,
nije ispočetka. Nagomilavanje anomalija, od bizarnih likova u kupatilu, pojava misterioznog
motocikliste, kupovine table za prizivanje duhova, prosutog piva do susreta i
razgovora sa davno mrtvim astronautom i ponovne pojave ženinog imaginarnog
prijatelja, ipak će naterati profesora da „revidira stav“ i počne da sumnja u
ono što vidi odnosno da podozreva kako iza pojavnog postoji i nešto nevidljivo
a što će mu se nedvosmisleno obznaniti posle suprugine smrti i pozvati ga na
delovanje ali - s druge strane života!
Temeljna
intriga romana - nadmetanje dva koncepta doživljavanja stvarnosti, onog koji
insistira na pojavnom i onog metafizičkog - u kojoj izostaju besomučne akcione
scene najpre zahteva od autora pažljivo građenje slike realnosti. Nešić uspeva da ispuni ovaj zadatak
insistirajući na sijaset običnih, trivijalnih detalja koji se utapaju u široku
sliku svakodnevice dodatno oplemenjenu nizom zapažanja i asocijacija o
popularnoj kulturi i njenom uticaju na određene generacije. Na ovako bogato
postavljenu pozornicu ulaze nezvani gosti koji su naznake drugačije realnosti
(zaumne, začudne, magijske) ili su (kao mrtvi astronaut) emisari iz tog drugog
nivoa/horizonta. Lepeza profesorovih samodefinisanih reakcija (roman je pisan u
prvom licu) ide od zbunjenosti i neverice do postepenog uzmicanja pred navalama
neprirodnog (ili natprirodnog) da bi, konačno, stupio u dijalog za onim u šta doskora
nije verovao. Ova transformacija opisana je bez pompeznih obznana i
melodramatske ekstatike; umesto bombastičnih scena (tako dragih žanrovskoj
konfekciji) Nešić se opredelio za
postupnost u otkrivanju i prihvatanju stranog elementa što nije umanjilo
dinamiku romana istovremeno mu darujući veću ubedljivost kazivanja.
Rečju,
„Pod imelom“ je uspešna romaneskna
avantura u kojoj Nešić demonstrira
svoje nesporne spisateljske kvalitete i gradi uverljivu priču o temeljnim
intrigama i dilemama spoznaje višestrukih stvarnosti, od fizičkih do
mentalno-spekulativnih, koje u potpunosti određuju svaku pojedinačnu
egzistenciju.
(„Dnevnik“,
2020.)
0 komentara:
Постави коментар