Kao
šesta knjiga u biblioteci “Najbolji krimi-romani sveta” agilne “Čarobne
knjige” upravo je objavljen roman “Na usamljenom mestu” Doroti B. Hjuz
(1904-1993), spisateljice slabije poznate na ovim prostorima koja je, pak, dobila
nagradu “Edgar” za doprinos književnoj kritici a 1978.g. za svoje delo
zaslužila titulu velemajstora žanra koju dodeljuje cehovsko Udruženje
krimi-pisaca Amerike. Hjuzova je bila najaktivnija u decenijama oko polovine
XX veka a njena je dela odlikovala tzv “noar” atmosfera i vešto poigravanje
obrascima žanra koji važi za muški mada je prisustvo niza valjanih autorki
itekako vidljivo. Među 14 krimi romana koje je Doroti B. Hjuz objavila
izdvaja se delo “Na usamljenom mestu” objavljeno 1947.g. Popularnost
romana podstakla je “Kolumbija pikčers” da otkupi filmska prava,
angažuje ozbiljnog režisera Nikolasa Reja i popularne glumce Hemfrija
Bogarta i Gloriju Graham i 1950. u bioskopsku distribuciju pusti
film “Na usamljenom mestu” koji se, međutim, voljom razigranih
scenarista ali i zbog poštovanja Holivudskog “star sistema” u
krucijalnim elementima razlikuje od romana, što je izazvalo ozbiljne polemike u
stručnoj javnosti.
Roman prati život Diksa Stila,
demobilisanog pilota koji se krajem 1940-ih doselio u Los Anđeles da bi,
kako se na prvi pogled čini, pronašao svoje mesto pod suncem. Ali, Stil
nije pripadnik u ratu istraumirane “izgubljene generacije” koja ima
probleme da se navikne na civilni život. Naprotiv, on je patološka ličnost koja
je pre vojne službe naučila da zloupotrebljava ljude i tako iživljava komplekse
sopstvene više vrednosti sprečene da se iskaže zbog nedostatka novca i luksuza
za koji smatra da mu po prirodi stvari pripadaju. Stil je brzo naučio da
parazitira kao prijatelj bogatih studenata koje je prezirao. Mada se istakao u
ratu on nije ostao u vojsci a povratak u domovinu otvorio je stare probleme
novca koje njegov striko Fergus nije hteo da mu daje u neograničenim
količinama. Ipak, Stil ga je ubedio da mu godinu dana šalje po 250
dolara mesečno na ima troškova dok on navodno piše knjigu i to - krimić. U
novom gradu on je sreo prijatelja Mela iz vojske i ubio ga, prisvojio
njegov stan, automobil i kreditne kartice (prijatelj je navodno otišao na rad u
Rio). Osim frustrirajućeg nedostatka novca koji bi zadovoljio njegove
isprazne prohteve Stil ima i drugi problem – nemogućnost da pronađe
pravu ženu zbog čega je postao serijski ubica usamljenih devojaka u noćnim
senkama, ubica koji se tim činom sveti jedinoj devojci koju je voleo (i zadavio
je dok je bio raspoređen u jedinici u Engleskoj). Kad se u njemu
nagomila bes zbog osujećenosti – a za to treba oko mesec dana – on kreće u
akciju. U želji da dokaže svoju nadmoć ali i da bude blizu istrage zločina Stil
obnavlja prijateljstvo sa ratnim drugom Brabom Nikolajem, policijskim
detektivom. Brab se u međuvremenu oženio Silvijom koja postepeno
počinje da sumnja u Stila. Istovremeno, Stil upoznaje Lorel
Grej, otresitu, nezavisnu crvenokosu devojku kojoj je Mel ostao
dužan 700 dolara. Grej uzvraća Stilovu ljubav ali, nepogrešivo prepoznajući
mladićeve mane, ne deli njegove ideje o večnom zajedničkom životu. Stil
polako ali sigurno gubi kontrolu nad svojim postupcima sve dok, u uzbudljivoj
završnici, ne prizna zločine koje je počinio.
Hjuzova pripoveda iz pozicije
Diksa Stila, njegovih ideja, nervoza, mušičavih promena raspoloženja, napada
besa, izliva ljubavi i ljubomore. Ona se ne bavi samim činom izvršenja zločina
već onim što mu prethodi i onim što sledi posle njega. Stoga je ovo prevashodno
psihološka studija bolesne ličnosti a ne roman akcije i policijske istrage. Sa
zavidnom spretnošću autorka održava tenzije, postupno otkrivajući fragmente iz Stilove
prošlosti, kombinujući priču o zločinu sa frustracijama socijalne
neprilagođenosti, trenucima lucidnog razmeravanja sopstvenih sposobnosti i
opravdavanja postupaka ali i periodima ubeđenosti u svoju superiornost te ljubavnom
melodramom. Opisi zaljubljenosti jednako su uverljivi kao i oni izliva gneva
odnosno opisi besciljnih vožnji, bezazlenih kućnih sedeljki ili trivijalnih
poseta restoranima i susreta sa drugim, lepim i uspešnim, parovima. Hjuzova
pažljivo barata naizgled nebitnim detaljima koji se postepeno slažu u
uznemirujuću sliku poremećene jedinke koja je nemilosrdni predator u zajednici
ljudi uljuljkanih blagodetima civilizacije koja ih, u velikoj većini, čini nesposobnim
da prepoznaju opasnosti koje im prete. Čak ni istrenirani policajci nisu u
stanju da otkriju ono što (sugeriše spisateljica) ženska intuicija (i njeni bazični
instinkti borbe za opstanak) konačno razotkrivaju.
U vreme prvog objavljivanja ovog
romana vizura koju je Hjuzova otkrila bila je u rangu novotarije koja je
istovremeno zavodljiva i intrigantna. Više od sedam decenija kasnije “Na
usamljenom mestu” nema oreol iskoraka jer je žanr upio i razvio njene ideje
ali je to i dalje sveže i uzbudljivo delo koje znatiželjne i pažljive čitaoce
nagrađuje uzbudljivom pričom te rafiniranim opisima različitih psihopatoloških stanja
u svetu koji se oporavljao od užasa svetskog rata.
(“Dnevnik”, 2023.)
0 komentara:
Постави коментар