Š I R E N J E
Zamah iz prethodnih godina nosio je jugoslovenski strip, u kome nesporno dominira autorsko-alternativna-andergraund opcija, sve dalje i sve šire, što u granicama matične države što u bližem i daljem inostranstvu. U, za noviju istoriju jugoslovenskog stripa izuzetno značajnoj publikaciji, «Signed by War» koju je izdala holandska fondacija AWA, objavljeni su radovi Leonida Pilipovića, Redže, A. Zografa i Wostoka. Zografovi i Wostokovi radovi pojavili su se u holandskom izdanju «Zona 5300». Na skopskom festivalu «Strip and Sound» učestvovali su Ivana Filipović i Wostok. U izdanju ljubljanskog «Stripburgera» stigla su izdanja «Eko strip» i kalendar «Anti-nazi» sa radovima Lole, Wostoka i Grabowskog. Selektori festivala «Bronzen Adhemar Stichting», organizovanog od strane belgijskog društva za promociju stripa, među 92 nagrađena autora iz celog sveta, svrstali su i Lolu, Wostoka i Grabowskog. Njihovi stripovi objavljeni su u impozantnoj knjizi i na CD romu.
Veliku promociju jugoslovenski strip je imao na United Kingdom Comic Art Convention (UKCAC), održanoj u Londonu od 1-15 marta 1996.g. Na poziv direktora festivala Franka Plourajta, manifestaciji je trebalo da prisustvuje čak 13 srpskih strip autora, kritičara i urednika ali je, uprkos preporuke Republičkog zavoda za međunarodnu kulturnu i naučnu saradnju, otputovalo samo četvoro predstavnika. Ipak, pripremljena je brošura sa istorijom srpskog stripa, biografijama uglednih strip autora, urađen je plakat, izloženi radovi 20-tak umetnika i veliki broj publikacija od onih iz 1935. g. do najnovijih (među njima je važno mesto zauzela i «Patagonija»). Srpski strip je od uvaženih poznavalaca iz celog sveta prepoznat kao izuzetno kvalitetan i atraktivan.
«Patagonija» broj 5
Proleće 1996.g. donelo je najpre strip magazin «Strip mania» u izdanju «Luxor co.» koja je nešto ranije počela da objavljuje sveske o avanturama super-heroja u potpuno domaćem 'izvođenju'. «Strip mania», koju je uređivao poznati autor i popularizator stripa Vlada Vesović, trebalo je da ponudi ozbiljniji domaći strip, pre svega onaj klasičnije koncepcije. U prvom broju objavljen je i strip «Građanin Žika» Grabowskog (parodija «Građanina Kejna»). U sledećim brojevima, među značajnim aktivnim autorima, pojavili su se Vladimir Stankovski (rođen u Plandištu, školu pohađao u Vršcu, grafički urednik u časopisu «Vreme») te Wostok i Grabowski, u brojevima 6 i 7, sa dva dela serijala «Popošak i Cveće», razbarušenom fantazmagorijom o kojoj je pohvalno pisao Džim Vudring, pošto je neke table video na UKCAC-u. Vudringova fascinacija bila je tolika da je putem pisama stupio u kontakt sa Wostokom, a u svom časopisu «Jim» preporučio ovaj strip za objavljivanje.
U maju se pojavio i novi, peti, broj «Patagonije», ovaj put u izdanju «Art multimedija»; direktor izdanja je Ćamil Hasanović. Grafički kvalitetno urađen broj otvara nekontinuirani nastavak (prvi deo izašao je u broju 3, u broju 4 ga nije bilo) Atminog parodijskog stripa «Kapetan Kalk» (ipak, i ovo pojavljivanje je uspeh jer Atmu godinama prati maler da ga svi hvale a niko ne objavljuje; magazin «Finesa», u kome su se pojavljivale njegove humorističke table, na žalost, nije stigao dalje od trećeg broja u 1994. odnosno 1995. godini). Drugi deo 'dobio' je i strip «Luna» Wostoka i Grabowskog; u njemu se prate doživljaji junaka na Mesecu, među tamošnjim starosedeocima. Od vršačkih autora zastupljeni su, u malom «female block-u», Lola te Ingrig+Odin. «Patagonija» broj 5 donosi i stripove A. Zografa, Base, Ivane F., Grubanova (velikog i prijatnog iznenađenja), grupe Momci, intervju Lole i Wostoka (propitivao ih je Redža), Ricka Gagnona iz Kanade, prvi deo stripa o jednonogoj Šnuki i oživeloj mumiji Oziju iz pera Ruijtersa i Crielaarda (Holandija) i već prepoznatljivu Julie Doucet.
Paralelno sa realizacijom pete «Patagonije», vršačka likovna umetnica Vesna Tokin je snimila video film po Wostokovom stripu «Prorezi na krinki». Time je otvoreno novo poglavlje u razvoju Vršačkog strip pokreta koji će krenuti u potpuno neočekivanog pravcu. Video rad je prikazivan na promocijama «Patagonije» ali je imao i svoj samostalan umetnički put šireći glas o stripu i među publikom koja ne pripada krugovima ljubitelja 9. umetnosti. Film uspešno prati mračni i mistički ton predloška, nadograđuje ga specifičnom dinamikom koje nose pokretne slike i njihovo trajanje u vremenu.
Redakcija «Patagonije» raspisala je Konkurs za najbolji YU strip bez reči, na koji su, ubrzo, počeli pristizati radovi kao potvrda atraktivnosti ovog poduhvata.
Nagrade i susreti
Leto 1996.g. donosi Vršcu «II likovni bijanele mladih», manifestaciju jugoslovenskog obuhvata i značaja, koja je već prvom 'seansom' uzbudila duhove svojom nekonvencionalnošću i hrabrošću. Živko Grozdanić Gera, 'spiritus movens' čitavog dešavanja uspeo je da priredi i II bijenale, na čast svom gradu, i u njemu hepening-izložbu pod naslovom «Crni strip». Mesto dešavanja ove multimedijalne igrarije bio je podrum u ulici Vaska Pope 2, u kome su izloženi crteži i stripovi A. Zografa, Wostoka i Grabowskog i video rad Vesne Tokin. Spoj crteža i slike odnosno ambijenta i čitave atmosfere iznedrio je izuzetno umetničko dešavanje.
Vrelina leta nije usporila ni Wostoka koji je izbacio-umnožio nekoliko novih brojeva «Krpelja», ne držeći se uvek linearnog redosleda (npr. broj 16 pojavio se pre broja 15), odnosno ostajući veran svom ritmu izlaženja koji je - bez ikakvog ritma. U svakom slučaju, «Krpelj» 14 posvećen je strip autorkama, 15 donosi urnebesnu storiju «Gusle u svemiru» koja je zajedničko scenarističko-crtačko delo Wostoka, Moskovskog, Redže, Laze i Vase; konačno, broj 16 je gorka Wostokova satira po priči Nabora Devolca «Autobus».
Rana jesen odnosno Grožebalska svetkovina donosi Vršcu još jedno iznenađenje - «Prvi vršački strip susret», u organizaciji Društva prijatelja Vršca «Vršac lepa varoš» koje na ovaj način pomaže i promoviše alternativni strip. Susret je okupio 10-tak autora, izdavača i pisaca spremnih da se druže i razmenjuju iskustva i ideje, odnosno da zajednički stvaraju. Mada sasvim skroman, bez pompe i podrške institucija, Susret je zračio neposrednošću i entuzijazmom kao zalogom za buduća događanja i saradnju.
Drugi važan događaj jeseni 1996.g. jeste dodela Nagrade oslobođenja grada Vršca koja je, sasvim iznenada, pripala strip umetnicima Wostoku i Grabowskom. Tako je vrednost i značaj delanja mladih stvaralaca priznata i od strane 'društveno-političke zajednice' u kojoj rade. Za dobar deo njihovih sugrađana bio je to prvi susret sa onima koje prepoznaju u svetu.
Na široj YU strip sceni pojavilo se nekoliko izdanja alternativnog usmerenja: nulti broj «Lavirinta» iz Čačka, sa, između ostalih, stripovima Wostoka i Grabowskog; novembra se pojavio prvi broj «Stripera», urednika i izdavača Radovana Popovića, sa jednom Wostokovom storijom (i sledeći brojevi «Stripera», u 1997. i 1998.g. redovno će donositi radove ovog autora); fanzini «Tit-Bit», «Foton», «Warsaw», «Crni kreč»... Paralelna alternativna izdanja, u bilo kom obliku (fotokopirnom ili štampanom), temelj su dešavanja u stripu, bez njih sve bi bilo paralisano. Stoga sve više autora odlučuje da uradi svoj fanzin i distribuira ga prijateljima, što umetnike vezuje u razgranatu mrežu saradnje i druženja, većinom lišenog (mada ne uvek) netrpeljivosti i sujete. No, uprkos relativno otvorenim kanalima informacija postaje teško pratiti sve projekte i izdanja upravo zbog njihove brojnosti što, sa svoje strane, potvrđuje proces ekspanzije domaćeg stripa u zemlji i inostranstvu.
0 komentara:
Постави коментар