Agilni
izdavač „Čarobna knjiga“ u proteklih par godina svrstao se u sam vrh
ovdašnjih strip izdavača. Nije u pitanju samo broj objavljenih strip
albuma već i izdavačka koncepcija koja obuhvata široku lepezu tekuće strip
produkcije – od evropske, američke do japanske – ali i sistematično objavljivanje
klasika 9. umetnosti, čime se „pokrivaju“ brojne praznine u dosadašnjem
(obimnom ali haotičnom, neretko prekrajanom i kasapljenom te tehnički ne mnogo
kvalitetno štampanom) strip izdavaštvu na ovim prostorima odnosno zaokružuju
opusi značajnih strip stvaralaca. Tako su u biblioteci „Stari
kontinent“ objavljeni i albumi velikog Hugo Prata (1927-1995) koji
prate avanture Korto Maltezea, Narednika Kirka, Pustinjskih škorpija... U toj
sjajnom nizu pojavio se i album „Jezuita Džo i druge priče“ koga čine
priče-epizode „Jezuita Džo, Čovek sa dalekog severa“ (originalno objavljeno 1980), „Gringova
makumba, Čovek iz sertoa“ (originalno objavljeno 1977) i „Zapadno od raja, Čovek iz Somalije“ (originalno
objavljeno 1978). Sve tri priče štampane su kao zasebni albumi u sjajnoj ediciji
tzv samostalnih „one shot“ albuma „Jedan čovek, jedna avantura“ koju je
objavljivao veliki italijanski strip izdavač Serđo Boneli i u
kojoj su sarađivale strip veličine kakve su Dino Batalja, Gvido Krepaks,
Serđo Topi, Atili Mikeluci, Milo Manara, Gvido Bucelija...
Koliko
god tematski bili raznorodni, smešteni na različitim kotama zemaljskog šara (Kanada,
Južna Amerika, Afrika), sa različitim herojima (ili je tačnije,
antiherojima), albume vezuje nekoliko jakih niti od kojih je najupečatljiviji
osećaj začudnosti, izmeštenosti iz uobičajenog doživljaja (istorijske) realnosti,
kao i podrazumevanih podela na dobro i loše, život i smrt, čast i izdaju,
poštenje i laž. Drugi nivo jedinstva podrazumeva buntovno odbijanje junaka da
se pokore vlasti odnosno silama koje tu vlast oličavaju (kanadska konjička
policija, vojnici, kolonijalisti), čak i po cenu sopstvenog žrtvovanja odnosno
pogibije i brisanja iz tekuće realnosti (koja, ipak, nije jedina). Junaci su
„domoroci“ ili „starosedeoci“ koje su beli došljaci – kolonijalisti, pošto su
im oteli zemlju, pretvorili u robove, u bića nižeg reda, i „iskrojili“ im
ponižavajuće sudbine. Prat, konačno, takođe odbija da se pokori i konvencijama
(masovnog, popularnog) medija u kome stvara pa su njegove priče daleko od svih strip
konvencija i grade sasvim osobenu pripovednu i vizuelnu osećajnost pošto je Prat,
očito bez ikakvih komplekasa, svoja dela sagledavao kao segmente visoke kulture
a ne namenski-komercijalne. Stoga se vrlo lako mogu povući linije koje ove stripove
povezuju sa velikim i značajnim umetničkim pokretima. Njegov Jezuita Džo
je sledbenik dilema koje je u romanu-provokaciji „Stranac“ ispisao Alber
Kami, pokušavajući da definiše razmere-granice slobode pojedinca odnosno
njegove obaveze prema zajednici u kojoj egzistira, relativizujući i dovodeći do
apsurda oba koncepta, i onaj o potpunom oslobođenju jedinke i onaj o potpunoj
državnoj kontroli podanika. I Jezuita Džo se ne ponaša u skladu sa
konvencijama mada se nekim od njegovih postupka, iako iskaču iz društvenih
obrazaca, ne može poreći duboka pravednost i moralnost, kao principa koji su,
definitivno, „stariji“ od države kao organizacije koja, kao osnovu svoje vlasti
na podanicima, koristi monopol fizičke sile.
Pobunjenici
iz „Gringove makumbe, Čoveka iz sertoa“ naterani su na otpor prema onima
koji im odriču pravo na slobodan život i ljudsko dostojanstvo. U tom su gerilskom
sukobu sve su emocije, onih koji se svakodnevno nadmudruju sa smrću, čistije i
jače ali isto tako dešavaju se i čudnovata izvitoperenja principa lojalnosti pa
se izdaja pravda većim ciljevima i planovima. „Zapadno od raja, Čovek iz
Somalije“ prikazuje rascep između kolonijalističke sile i terora i otpora
starosedelaca, rascep koji je nemoguće prevazići jer je on totalan, u nivou
nepomirljivih „sukoba civilizacija“ koji su se u dosadašnjoj istoriji
čovečanstva rešavali samo potpunim uništenjem jedne od sukobljenih strana. I u
ova dva albuma uobičajeni društveni koncepti i obrasci ne funkcionišu pa nema
ni racionalne kontrole stvarnosti u koju provaljuju snovi, zaumno ali i sile
čije su poreklo i moć (da odlože trenutak spoznaje sopstvene smrti bitisanjem u
međusvetu koji funkcioniše zahvaljujući krucijalnom osećaju ljubavi) nepoznati
savremenom čoveku.
Linija
Pratovih crteža jednako je slobodna i razmahana na sva tri kontinenta,
njegov grafizam je neobuzdan i neukrotiv pa se gusti detalji prepliću sa
konturama dok fugurativno lako klizi u apstraktno bojeći priče atmosferom
lagane melanholije ili ekstatične razigranosti. Četrdeset i kusur godina posle
stvaranja ove slike su jednako sveže, zavodljive i fascinirane gledaoce
ostavljaju bez daha.
Rečju, album „Jezuita
Džo i druge priče“ sadrži tri istinska remek-dela koja potvrđuju da je
njihov autor jedan od nesporno najvećih umetnika XX veka.
(„Medjutim“,
2024.)
