I DALJE NAPRED Aktivno proleće 1998.g. preraslo je u toplo strip leto. Wostok je učestvovao u Sarajevskoj strip radionici na koju ga je pozvala Akademija likovnih umetnosti Bosne, zajedno sa A. Zografom, kao učesnicima iz Jugoslavije, odnosno zajedno sa strip autorima iz Slovenije i Hrvatske. Radionica je, pored predavanja i izložbi, 'proizvela' i zajednički strip fanzin učesnika.
Goran Dimitrijevski Dima je, u okviru priprema za novu, 'žensku' «Patagoniju», sarađujući sa Ženskom alternativnom scenom «Luna», bio domaćim i predavač u Strip radionici koja je, u prostorijama Urbane radionice, okupila nekoliko polaznica zainteresovanih za tajne 9. umetnosti. U radu su polaznicama pomagale i gošće, strip autorke iz Beograda. Strip radionicu u istom prostoru, nešto ranije, vodio je i Wostok.
U beogradskom bioskopu «REX», juna 1998.g., održana je petodnevna manifestacija «Ekser» koja je okupila strip autore i izdavače fanzina iz Slovenije, Bosne, Makedonije i Jugoslavije. U poznatom centru alternativne kulture svakodnevno su crtani fanzini koji će biti objedinjeni, na kraju dešavanja, u knjigu «Ekser». Među predstavljenim fanzinima bio je i «Krpelj». Bioskop «REX» i Radovan Popović (izdavač «Stripera») objavili su, povodom istoimene izložbe, publikaciju «- + -=+ Novi autorski strip u Srbiji»; na izložbi su bili i radovi Grabowskog, Wostoka, Lole i Vladimira Stankovskog.
U okviru «Trešnjarskih večeri» u Valjevu su, u galeriji «34», o «Patagoniji» govorili Zoran Stefanović, Goran Dimitrijevski i Ilija Bakić. Sa domaćinima, alternativnom strip grupom «Crni kreč», gosti su realizovali i hepening koji je podrazumevao kreiranje prostora, izložbe i 'pačvork' strip «Zla kob u valjevskoj krečani». Sličan, multimedijalan način predstavljanja «Patagonije», nekoliko meseci ranije uspešno je 'funkcionisao' u Kulturnom centru Novog Sada.
Susreti, filmovi, publikacije
Već tradicionalni Vršački strip susret, treći po redu, desio se krajem septembra, ponovo u organizaciji društva «Vršac lepa varoš». Po oprobanom receptu gosti i domaćini su kolektivno radili na novom stripu «Užas u Bolidvudu», nastavku prošlogodišnjeg «Života u Bolidvudu». Istoimeni strip-film snimio je i na susretima prikazao režiser-scenarista-snimatelj-glumac Wostok, zajedno sa još jednim razbarušeno-provokativnim filmom imena «Najveće društveno zlo» u kome glumi 'nova nada vršačkog stripa', penzioner mladog duha, Boća (Wostokov otac i Lolin deda; njegovim izlaskom na strip scenu uspostavljena je prva YU strip dinastija). U nastavku programa strip susreta svirala je anti-rok grupa «M.U.LJ.».
Postojala je namera da se na susretima predstavi nekoliko novih strip izdanja ali je najveći broj njih ostao, u tom trenutku, nerealizovan na šta se prisutni nisu puno obazirali jer je takvo stanje potpuno 'normalno' za domaći strip. Pojava novog broja poznate ili sasvim nove publikacije uvek je događaj za sve iz sveta alternativnog stripa. Nepostojanje odnosno teško opstajanje izdanja zaštitni je znak ove umetnosti kod nas ali i, uz invenciju i sklonost eksperimentu, osnovni podsticaj koji 'tera' umetnike da se dovijaju i snalaze na svakakve načine ne bi li publikovali svoj rad.
Izdanje koje je predstavljeno na susretima bila je «Striptokoka» Glorian Day-a odnosno Mitra Vladuša, jedinog pripadnika «flash:beat:napalm:pop» pravca koga je ovaj sam i izmislio. Day-Vladuš nastavlja da se, u saradnji da kompjuterskim programom Corel Xara, poigrava globalnom svakodnevicom.
Oktobarsko-novembarski broj holandskog magazina za alternativni strip i kulturu «Zona 53000», koji izlazi u Roterdamu, objavio je, kao ekskluzivni prilog, Wostokov strip «Konačno rešenje», rađen po motivim proze Franca Kafke. Wostok je, uz A. Zografa, učestvovao, po pozivu, na Oktobarskom likovnom salonu u Beogradu, što je itekako važan proboj u etablirane i stripu ne preterano naklonjene krugove akademske likovne umetnosti. U međuvremenu se privodi kraju obiman rad na «Patagoniji», pristižu radovi autorki iz zemlje i sveta. Goran Dimitrijevski, strip autor i urednik «Patagonije», održao je studentima predmeta psiholingvistika, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, oktobra 1998.g, predavanje «Jezik stripa». Ko-predavač je bio poznati strip autor Branko Kerac. Na «Multimedijali kreativne mladosti» u Gradskoj bibliotevi Vršaca, pred novu godinu, Wostok je izložio nekoliko svojih strip tabli te prikazao film «Najveće društveno zlo».
U «Zoni F»
Februar 1999.g. donosi «Patagoniju» broj 8-9, strip magazin-knjigu naslova «Zona F»; izdavač je vršačka Ženska alternativna scena «Luna», glavni i odgovorni urednik Goran Dimitrijevski a sponzori Fond za otvoreno društvo, Otvoreni klub Vršac, Vršačka pivara «Šampion», štamparija «Tuli» i Multimedijalni centar. Na više od 120 stranica, nova «Patagonija» predstavlja stripove domaćih autorki, onih afirmisanih i onih koje tek kreću u svet priča u slikama, odnosno stripove poznatih svetskih autorki; radove prate i kratka promišljanja sopstvenog rada umetnica i delovi njihovih intervjua. Svi tekstovi su prevedeni na engleski odnosno srpski. Kao i u prethodnom broju i u novom, «Patagonija» nudi antologijski presek jednog segmenta YU strip scene i već po tome nosi značajnu kulturnu vrednost (koju dopunjuje činjenica da je prvi jugoslovenski projekat ovakvog profila). Mnoštvo radova sasvim novih autorki otkriva potencijal koji obećava zanimljiv period odnosno uspešnu budućnost ženskog stripa i, uopšte, domaće strip scene. «Patagonija» je svojim pozivom autorkama potakla, takoreći isprovocirala razvoj i oglašavnaje nedovoljno eksponirane ženske energije u stripu, što je rezultiralo nizom zanimljivih ostvarenja; istovremeno je potvrđena značajna uloga ovog magazina u domaćim strip dešavanjima.
Neposredno pre oficijelne promocije «Patagonije» u vršačkom Klubi «Bili», predstalvjeni su Wostokovi strip filmovi; projekciji su prisustvovali i gosti iz ljubljanskog «Stripburgera». Organizator dešavanja bio je Budimir Babić. «Bili» je u nekoliko navrata bio mesto predstavljanja «Patagonije» odnosno vršačkih stripadžija.
Nova «Patagonija» predstavljena je i u Galeriji «Šampion» u Vršcu, polovinom februara, a u martu je «Patagonija» čak u dva navrata promovisana u beogradskom bioskopu «REX». Najpre je to učinjeno u okviru osmomartovske proslave koju je organizovao Centar za ženske studije a nedugo potom u okviru multimedijalnog predstavljanja još dva strip izdanja: dugoočekivanog «Katalog Ekser» koji na 90 strana sadrži fanzine odnosno tekstove nastale na istoimenoj manifestacjiji iz 1998.g. i strip sveske «Čovek iz bunara» rađene po priči Nabora Devolca, takođe na prošlogodišnjem Ekseru. Oba puta istaknuta je aktivnost i vrednost nove «Patagonije» a autori su pozvani da za sledeći broj pošalju radove na temu budućnosti; radni naslov novog broja je «Patagonija Nostradamus».
Beleženjem ovih događaja feljton dostiže vreme današnje (poslednji nastavci pisani su za vreme uzbuna zbog vazdužne opasnosti). Ovo svakako nije bila detaljna istorija dešavanja na vršačkoj strip sceni 90-tih već pokušaj da se opiše njen nastanak, razvoj, širenje, ulazak na jugoslovenske i svetske strip horizonte i zauzimanje zapaženog mesta na njima. Vršački strip prešao je put od lokalnog do evropskog i svetskog, u prostor-vremenu koje je u najblažem vidu bilo indiferentno a mnogo češće neprijateljski raspoloženo prema njemu. U ovom trenutku vršački strip je za svoj grad izborio status jednog od najsnažnijih centara i žarišta YU stripa 90-tih. Na pojedinačnom nivou nekolicina stvaralaca je stasala u izgrađene umetnike, prepoznatljivih kvaliteta i poetika; drugima je strip bio i ostao ljubav kojoj se povremeno vraćaju dok su treći otišli u nove intelektualne prostore. Svi zajedno kreirali su jedan period neponovljivog oduševljenja, entuzijazma, agilnosti i alternativnosti što ih može, i treba, ispunjavati ponosom.
Нема коментара:
Постави коментар