Nakon sjajnog prvog toma stripa “Vršnjaci” grčkog umetnika koji se potpisuje kao Arkas, agilna “Čarobna knjiga” je, nastavljajući svoj prosvetiteljski rad otkrivanja dela 9. umetnosti nastalih izvan centara evropskog i američkog stripa, kao specijalno izdanje u ediciji “Stari kontinent”, objavila je i drugi tom ovog po svemu izuzetnog dela. Jednako tako izuzetan je i sam Arkas (od mitološkog Arkadija), koji se retko pojavljuje u javnost (pretpostavlja se da je psihijatar ili profesor univerziteta) mada objavljuje stripove još od 1981.g. u dnevnim novinama, časopisima i albumima, i stekao je zavidnu popularnost i kritičarsko uvažavanje. Ovdašnji ljubitelji “priča u slikama” sa dužim pamćenjem setiće se njegovog stripa “Doživotni” - o zgodama i nezgodama
kratkovidog političkog zatvorenika osuđenog na 622 godine zatvora, koji vreme provodi u nadmudrivanju i gloženju sa  pacovom Montehristom - objavljivanog u dnevnim novinama, 2002.g. kao poseban dodatak a zatim u četiri zasebne sveske i na kompakt disku. Od tada do 2021.g, Arkas nije svojim crnim humorom razveseljavao, zbunjivao i rastuživao ovdašnje stripadžije.
            U osnovnoj postavci “Vršnjaci” su kamerna groteskno-apsurdistička priča o 75-godišnjem penzioneru Gerasimu i njegovom psu Zahariju koji ima 11 godina; kako se, pak, jedna pseća godina računa kao 7 ljudskih ova dvojica su, po svojim individualnim biološkim satovima, takoreći vršnjaci (i ispisnici). A oni to zaista jesu: stari su, bolešljivi, zaboravni, mrzovoljni i namćorasti. Gerasim, penzioner sa bednom penzijom zbog koje je na granici siromaštva i gladi, uz mnogo samodiscipline i povremeno gunđanje ali i koje zrno optimizma, trpi muke na koje se, sem fizičkih problema, nadovezuju samoća, nedostatak porodice i svest o promašenosti dosadašnjeg života odnosno o nepostojanju budućnosti vredne pomena. Zaharije je, pak, nikad zadovoljna, sadistička prznica; bez obzira i griže savesti, on je zloban i neprijatan do surovosti. Za sve svoje nevolje optužuje gazdu i omalovažava svaki njegov napor da popravi beznadežno lošu situaciju. Zaharije je jednako neugodan i prema Haralampiju, gazdinom jedinom prijatelju, pa ne propušta priliku da se podsmeva njegovim bolestima i zaboravnosti. U ovaj trio ubaciće se i tamnobraon pas skitnica Žuća (mada tvrdi da ga zovu i Krem i to zbog boje dlake koja se vidi samo ako se okupa) koga je Zaharije doveo kući samo da bi kinjio Gerasima. Zaplet priča kao i do sada svodi se na nadmudrivanje Gerasima i Zaharija, odnosno dijaloge Gerasima i Haralampija na koje Zaharije dodaje svoje komentare. Povodi za razgovore su svakodnevno trivijalni: loša a skupa hrana, bolesti, sećanja na mladost, smrti poznanika, zapažanja tokom šetnje… Poenta-žaoka dolazi na kraju table i ume da bude puka doskočica (“Hristos vaskrese!” Gerasim: “Da ima moju penziju, razmislio bi dvaput”; doktor Gerasimu: “Ali ne brinite! Ja kad prepišem nekome terapiju za srce, uvek od srca i umre!”) ali i neočekivana filozofska istina o životu, ambicijama, starosti i smrti (Zaharije: “Ako je naša svrha u životu da pomažemo drugima, koja je njihova svrha?”, “Nekim danima se osećam kao da mi je potrebna transplantacija tela!”; Haralampije: “Ne moraš da budeš jasan kada ne znaš o čemu govoriš.”). Osim pojedinačnih mudrosti i celokupni strip, iz priče u priču, slaže sliku celokupne egzistencije ljudske jedinke, sagledanu iz perspektive nekoga čiji je odlazak sa ovog sveta pitanje dana. Ovakvi gorko-slatki uvidi u krucijalna pitanja postojanja, uz povremene uplive čistog ludizma (Gerasim: “Ponekad pustim svoj mozak da luta…”, Zaharije: “Nije ti to pametno! Previše je mali da se kretao sam!”; Zaharije: “Mnogo sam dobar u krevetu! Mogu da spavam i po petnaest sati u kontinuitetu!”), izmamiće osmehe čitalaca ali one sa oporim talogom prepoznavanja sopstvenog usuda. Jednostavan i pregledan, karikaturalni crtež, namerno redukovan i umekšan samo potcrtava opore poente stripa ne remeteći čitaočevu koncentrisanost na tekst.
            Drugi tom “Vršnjaka” sačinjen je od dva segmenta-albuma: “Kusi psi” (iz 2011), i “Zaharije cinik” (2016); ovaj potonji je dodatno zanimljiv i po Arkasovom “kraćenju” priča sa 4-5 sličica na 2-3 slike ili na one sažete u jedan crtež čime se demonstrira autorova sposobnost da ionako kondenzovane sadržaje svede na još manju ali i efektniju meru. Time Arkas dokazuje ne samo potpunu uronjenost u svet koji je zamislio već i izuzetan talenat da u svemu što radi dosegne majstorku jednostavnost i jasnoću mudrosti.

            (“Dnevnik”, 2022.)

0 komentara:

Постави коментар

top