Nakon sjajnog prvog toma stripa “Vršnjaci” grčkog umetnika koji se potpisuje kao Arkas, agilna “Čarobna knjiga” je, nastavljajući svoj prosvetiteljski rad otkrivanja dela 9. umetnosti nastalih izvan centara evropskog i američkog stripa, kao specijalno izdanje u ediciji “Stari kontinent”, objavila je i drugi tom ovog po svemu izuzetnog dela. Jednako tako izuzetan je i sam Arkas (od mitološkog Arkadija), koji se retko pojavljuje u javnost (pretpostavlja se da je psihijatar ili profesor univerziteta) mada objavljuje stripove još od 1981.g. u dnevnim novinama, časopisima i albumima, i stekao je zavidnu popularnost i kritičarsko uvažavanje. Ovdašnji ljubitelji “priča u slikama” sa dužim pamćenjem setiće se njegovog stripa “Doživotni” - o zgodama i nezgodama kratkovidog političkog zatvorenika osuđenog na 622 godine zatvora, koji vreme provodi u nadmudrivanju i gloženju sa pacovom Montehristom - objavljivanog u dnevnim novinama, 2002.g. kao poseban dodatak a zatim u četiri zasebne sveske i na kompakt disku. Od tada do 2021.g, Arkas nije svojim crnim humorom razveseljavao, zbunjivao i rastuživao ovdašnje stripadžije.
U osnovnoj postavci “Vršnjaci”
su kamerna groteskno-apsurdistička priča o 75-godišnjem penzioneru Gerasimu
i njegovom psu Zahariju koji ima 11 godina; kako se, pak, jedna pseća
godina računa kao 7 ljudskih ova dvojica su, po svojim individualnim biološkim
satovima, takoreći vršnjaci (i ispisnici). A oni to zaista jesu: stari su,
bolešljivi, zaboravni, mrzovoljni i namćorasti. Gerasim, penzioner sa
bednom penzijom zbog
koje je na granici siromaštva i gladi, uz mnogo samodiscipline i povremeno
gunđanje ali i koje zrno optimizma, trpi muke na koje se, sem fizičkih problema,
nadovezuju samoća, nedostatak porodice i svest o promašenosti dosadašnjeg
života odnosno o nepostojanju budućnosti vredne pomena. Zaharije je,
pak, nikad zadovoljna, sadistička prznica; bez obzira i griže savesti, on je zloban
i neprijatan do surovosti. Za sve svoje nevolje optužuje gazdu i omalovažava
svaki njegov napor da popravi beznadežno lošu situaciju. Zaharije je
jednako neugodan i prema Haralampiju, gazdinom jedinom prijatelju, pa ne
propušta priliku da se podsmeva njegovim bolestima i zaboravnosti. U ovaj trio
ubaciće se i tamnobraon pas skitnica Žuća (mada tvrdi da ga zovu i Krem
i to zbog boje dlake koja se vidi samo ako se okupa) koga je Zaharije
doveo kući samo da bi kinjio Gerasima. Zaplet priča kao i do sada svodi
se na nadmudrivanje Gerasima i Zaharija, odnosno dijaloge Gerasima
i Haralampija na koje Zaharije dodaje svoje komentare. Povodi za
razgovore su svakodnevno trivijalni: loša a skupa hrana, bolesti, sećanja na
mladost, smrti poznanika, zapažanja tokom šetnje… Poenta-žaoka dolazi na kraju
table i ume da bude puka doskočica (“Hristos vaskrese!” Gerasim: “Da ima
moju penziju, razmislio bi dvaput”; doktor Gerasimu: “Ali ne brinite! Ja
kad prepišem nekome terapiju za srce, uvek od srca i umre!”) ali i
neočekivana filozofska istina o životu, ambicijama, starosti i smrti (Zaharije:
“Ako je naša svrha u životu da pomažemo drugima, koja je njihova svrha?”,
“Nekim danima se osećam kao da mi je potrebna transplantacija tela!”;
Haralampije: “Ne moraš da budeš jasan kada ne znaš o čemu govoriš.”). Osim
pojedinačnih mudrosti i celokupni strip, iz priče u priču, slaže sliku
celokupne egzistencije ljudske jedinke, sagledanu iz perspektive nekoga čiji je
odlazak sa ovog sveta pitanje dana. Ovakvi gorko-slatki uvidi u krucijalna
pitanja postojanja, uz povremene uplive čistog ludizma (Gerasim: “Ponekad
pustim svoj mozak da luta…”, Zaharije: “Nije ti to pametno! Previše je mali da
se kretao sam!”; Zaharije: “Mnogo sam dobar u krevetu! Mogu da spavam i po
petnaest sati u kontinuitetu!”), izmamiće osmehe čitalaca ali one sa oporim
talogom prepoznavanja sopstvenog usuda. Jednostavan i pregledan, karikaturalni
crtež, namerno redukovan i umekšan samo potcrtava opore poente stripa ne
remeteći čitaočevu koncentrisanost na tekst.
Drugi tom “Vršnjaka” sačinjen
je od dva segmenta-albuma: “Kusi psi” (iz 2011), i “Zaharije cinik”
(2016); ovaj potonji je dodatno zanimljiv i po Arkasovom “kraćenju”
priča sa 4-5 sličica na 2-3 slike ili na one sažete u jedan crtež čime se
demonstrira autorova sposobnost da ionako kondenzovane sadržaje svede na još
manju ali i efektniju meru. Time Arkas dokazuje ne samo potpunu
uronjenost u svet koji je zamislio već i izuzetan talenat da u svemu što radi
dosegne majstorku jednostavnost i jasnoću mudrosti.
(“Dnevnik”, 2022.)
Нема коментара:
Постави коментар