Pia Leino (1977) finska
spisateljica za svoj drugi roman “Nebesa” (originalno objavljen 2018.
godine) zaslužila je Nagradu Evropske unije za književnost. Afirmativnom
stavu prema delu svakako je doprinela njegova utemeljenenost u trenutnom stanju,
počev od klimatskih promena, urbane otuđenosti, opsednutosti virtuelnom
realnošću do pandemije Kovida 19. Dešavanja su smeštena u 2058. godinu, i
opusteli, zapušteni Helsinki posle građanskog rata izazvanog otvorenom
pobunom nacionalista protiv migranata i onih koji ih brane; država socijalnog
blagostanja nestaje, grad je odsečen od ostatka sveta i sveden na zatvorenu
zajednicu izolovanu od ostatka zemlje. Vlast je preuzela partija Svetlost
koja vlada fizičkom represijom i manipulacijama građanstvom a glavni adut u
ucenjivanju je dozvola pristupa Nebesima, virtuelnoj realnosti koja
svoje korisnike čini srećnima i - krotkima. Oni koji nisu uključeni u državne
institucije pod stalnom su kontrolom stražara i prosjače ili preprodaju polovnu
robu iz srećnijih vremena. Na bedu se “nadovezuje” pomahnitalo vreme kao
posledice burnih klimatskih promena zbog kojih je, na primer, u cunamiju
uništen Njujork. Državni
činovnici ne izlaze iz stanova, hranu od bizarnih namirnica (brašno od cvrčaka
ili drobljene buba-švabe) donose im posebne službe a plaćaju je bonovima.
Socijalni kontakti jedva da postoje, nema brakova, deca se ne rađaju. Ljudi se
sreću i samo na Nebesima. Nepostojanja potrebe za komunikacijom i sveopšta apatije
mentalno i emotivno su ispraznili ljude a prazninu popunjava boravak na Nebesima,
u idealizovanim pejzažima i gradovima iz nekog prethodnog, srećnijeg vremena.
Opisano stanje izazvano lošim
prirodnim uslovima i društvenim kretanjima temelj je identifikacije čitalaca
jer svi elementi o kojima je reč već postoje u realnosti i autorka ih uvažava i
ubrzava njihovo dejstvo. Ovakva postavka spaja elemente negativne utopije
i žanra katastrofa/postapokalipse. “Nebesa” koriste i
ikonografiju kiber-panka odnosno građenja virtuelnih svetova (jedan od
junaka romana upravo je kreator te realnosti) kao i potpunu korisničku
zavisnost od njih. Interakcije između likova su bizarne iz sadašnje perspektive
jer je odumiranjem seksualnog nagona nestala potreba za takmičenjem i
nametanjem volje drugima ali se gubi i interes za bilo kakvu interakciju pa
jedinke biraju izolovanost kao “novu normalnost”. Ovakva se promišljanja
ljudske budućnosti i odustajanja od aktivnog učešća u životu grupe/zajednice
javljaju i u nekim ranijim delima naučne fantastike kakva su romani “Lik
stvari koji će doći” H. Dž. Velsa (o propadanju evropske civilizacije posle
I svetskog rata zbog gubitka životne energije ćitavih naroda i pada u sveopštu apatiju)
ili “Grad” Kliforda Simaka (u kome mutanti odbijaju da učestvuju u svetu
koji ih okružuje i svojevoljno, svako za sebe, odlaze u paralelne stvarnosti).
Stagnacija i nazadovanje nisu po
volji vodećih društvenih struktura pa ove testiraju pilule protiv apatije. Lek
pokazuje efikasnost, u vidu ljubavne veze junaka i sledstvene trudnoće ali i u
nemiru koji konzumente leka tera da pobegne iz grada i svesno se odreknu magije
Nebesa. Slično reaguju i prosjaci i ulični prolaznici koji popiju tabletu. Ali
buđenje životne snage donosi i agresiju, nezadovoljstvo i ljubomoru, dakle,
stare probleme svake zajednice.
Uprkos snažnoj sociološkoj liniji “Nebesa”
su prevashodno intimistička priča o vremenu pre ljubavne veze, zanosu
zaljubljenosti i postepenom javljanju nesuglasica koje prete da unište
dotadašnju harmoniju. Spisateljica insistira na ovim elementima priče i čini ih
težišnim uz ovlašno naznačene političko-društvene konotacije stvarnosti koju je
osmislila zbog čega roman ne ostaje u granicama žanra što otvara mogućnosti
čitanja od strane nežanrovske, glavnotokovske publike.
Rečju, “Nebesa” Pie Leino (u
izdanju iz 2021.g. sve atraktivnijeg mladog izdavača “Kontrast”) zanimljivo
su i intrigantno romaneskno delo značajnog umetničkog dometa što ga definitivno
preporučuje pažnji posvećenih ljubitelja pisane reči.
(“Dnevnik”, 2022.)
Нема коментара:
Постави коментар