Nastavljajući da raduje ovdašnje stripoljupce, agilna “Čarobna knjiga” objavila je treći tom vestern serijala „Komanča“ koji je Herman Hupen (1938), kao mladi crtač, radio po scenariju iskusnog Mišela Regnijea poznatog kao Greg (1931-1999). „Komanča“ je dobro poznata na ovdašnjim prostorima iz mnoštva izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma. Objavljivanje integralnog serijala, u tvrdom povezu i punom koloru, prilika je da se stari i novi čitaoci uvere u valjanost ovog antologijskog stripa kome protek vremena (pola veka!) nije umanjio ni svežinu ni atraktivnost.
Greg je bio vrlo aktivan učesnik strip života u posleratnoj Francuskoj koji je osim pisanja scenarija te podučavanja novih strip snaga jedno vreme bio i urednik “Tintina”, tada ključnog magazine frankobelgijske strip scene. Tragajući za atraktivnim novitetima Greg je rešio da u magazin uvrsti novi vestern serijal jer je opšte interesovanje za vestern poraslo je zahvaljući popularnosti „špageti vesterna“; to je bila bezmalo jeretička ideja jer su scenom (pored karikaturalno-komičnog „Taličnog Toma“) već vladala dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Džeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (koga su mnogi smatrali za finalni vestern). Za ovaj poduhvat Greg je angažovao mladog Hermana sa kojim je već sarađivao na pričama o avanturisti Bernardu Prinsu.  Decembra 1969.g. u „Tintinu“ štampana je premijerna priča koja, na 8 strana, predstavlja kauboja-lutalicu Reda Dasta i Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols, Vajoming; Dast će Komanči ponuditi svoje usluge, od teškog rada do brzog potezanja revolvera, a možda i svoje srce. Nadalje se u serijalu nižu epski događaji kroćenja prirode, borbe sa Indijancima i lokalnim banditima; civilizacija polako pristiže u divljinu, ranč napreduje… Komanča ne ohrabruje Dasta da joj se približi dok je, istovremeno, oduševljena galantnom, namirisanom gospodom sa manirima iz velikih gradova. Ispostavlja se da je mlada rančerka konstantno ključna figura Dastovog sveta pa zato i ne čudi što serijal nosi njeno a ne Dastovo ime iako je on “aktivni” heroj. Kako vreme odmiče Dastovo nezadovoljstvo sopstvenim životom raste i on, u “Đavoljem Prstu”, sedmoj epizodi serijala iz 1977.g. koja otvara treći tom integrala, dok traje predizborni skup budućeg guvernera koga prati Komanča u svečanoj toaleti, podnosi ostavku na mesto zamenika šerifa i odlazi da potraži mesto koje civilizacija još nije zaprljala. Put ga vodi u Montanu i susreta sa bivšim revolverašem a sada siromašnim farmerom i pohlepnim bogatašem koji milom ili silom otima zemlju. Dast će se, naravno, pridružiti otporu ugnjetenih a onda se uključiti u popravku i dalju izgradnju ranča. Od ove rabote otrgnuće ga poseta bizarne družine sastavljene od šestorice bivših šerifa namernih da se obračunaju sa razularenom bandom porodice Rumanovih; Dast odbija da se im pridruži dok ne sazna da je u opkoljenom gradiću zarobljena i Komanča! Tako započinje epizoda “Šerifi” iz 1980.g. koja prati požrtvovanu akciju spasavanja i Dastov povratak na “Tri šestice” koji će, zajedno sa okolnim rančevima, ubrzo postati žrtva prevejanog lopova koji koristi zabunu izazvanu dolaskom još jedne novine – agenta osiguravajućeg društva. Epizoda simboličnog naslova “I Đavo je skakao od sreće” iz 1981.g. u osnovi je kriminalistička priča sa sumnjivim i nepravedno optuženim gradskim prevarantom i neupadljivim krivcem u senci s kojim će računi, ipak, biti namireni u (necivilizovanom ali efikasnom) vestern stilu.
Greg je Reda Dasta nakratko izveo iz okruženja pristigle civilizacije u brutalna pionirska vremena da bi ga odatle, opet, vratio u poznati milje ljubavne frustracije i među nove generacije uštogljenih prevaranata i lopova koji zloupotrebljavaju dobrobiti napretka. Sudar mitološkog doživljaja pionirskog doba i nadolazeći vremena koja su manje sirova i gruba ali nisu ni malo pravednija prema običnim ljudima koji teško zarađuju za život, u zaleđini je priča iz ove knjige. Naravno, dobrostojeći farmeri i provincijalci neće moći da odole čarima luksuza koji se nudi što će, neminovno, povećati jaz između bogatih a kvarnih i siromašnih a poštenih. Gregova naklonost prema prostodušnim i prizemnim likovima čini da je “Komanča” bliža američkom „antivesternu“ (suprotnom tradiciji ulickanih holivudskih vesterna) odnosno duhu “špageti vesterna”. Herman majstorski prati i nadograđuje Gregov predložak; njegov prepoznatljivi grafizam oda je sirovog i robusnog dok dinamična (ponekad čak vratlomna) filmska montaža prizora, kadrova i čitavih tabli pleni pažnju i mami uzdahe. Hermanova verzija „ružnog, prljavog i zlog“ Divljeg zapada upečatljiva je i različita od drugih manje ili više reprezentativnih vesterna svetske strip produkcije; upravo stoga je „Komanča“ postala nezaobilazni kvalitativni žanrovski reper za buduće strip stvaraoce i čitaoce.
        (“Dnevnik”, 2021.) 

0 komentara:

Постави коментар

top