U FOKUSU
            Marvel Univerzum čini mnoštvo stvarnosti naseljenih svakovrsnim neverovatnim i zadivljujućim bićima. U svakom novom svetu ona se u nečemu razlikuju od samih sebe iz prethodne stvarnosti. Ova je osobina deo njihove medijske i finansijske vitalnosti i adekvatan odgovor na potrebu „regrutovanja“ novih generacija čitalaca stripova, gledalaca filmova i igrača igrica. Bez stalnih transformacija svi super heroji vremenom bi postajali istrošeni i dosadni. Naravno, menadžeri Marvela i Sten Li, otac fantastičnih super-monstruma, nisu opovrgavali suštinsku šizofreniju svojih proizvoda koja je, kako su serijali starili, razgranavali se i preplitali, toliko rasla da više niko nije mogao da ispiše potpunu i definitivnu biografiju svakog od (bez)brojnih heroja. Ponekad su autori pokušavali da spoje, ma kako to bilo labavo, sve linije života svojih pulena ali se to postupanje, pre ili kasnije (najčešće pre) pokazalo kao zaludna rabota. Stoga su paralelni svemiri postali idealan izgovor za sve nedoslednosti. S druge strane, obzirom na neprestane isporuke strip svezaka na trafike u višedecenijskom periodu te dolazak „novih klinaca“ koji ništa ne znaju o ranijim pričama, periodično se pojavljivala potreba za „evociranje uspomena na herojsku prošlost“ bilo u liku novih epizoda o starim događajima bilo u obliku obimnih knjiga koje preštampavaju stare epizode. Takva je i knjiga o Vulverinu, koja na preko 550 strana (!) sadrži prve 23 epizode njegovog serijala iscrtane ponajviše olovkom legendarnog Džona Bušeme (ponekad uz pomoć isto tako legendarnog Bila Sjenkijeviča), čije razigrane table plene i razgaljuju čitalačku pažnju. Scenaristi i drugi crtači uglavno su funkcionalno-profesionalno odradili svoj deo posla u manufakturnoj industriji korporacijske zabave.

REČ KRITIKE
Vulverin (Žderavac) je mlađi lik u Marvel menažeriji: pojavio se 1974. g. kao gost u serijalu Neverovatnog Hulka. Potom je postao član „Iks ljudi“ da bi 1988.g. dobio i svoj serijal sa avanturama manje-više nezavisnim od prethodnih inkarnacija. U svom „samačkom“ životu Vulverin, u civilu Logan, živi u donjem (čitaj, lošem) Madripuru, dalekoistočnoj prestonici kojom vlada princ ali i svakovrsni kriminalci. Znan kao Jednooki ili Zakrpa, Vulverin-Logan skriva svoj pravi identitet jer je potrebno da svi misli kako je mrtav, zajedno „Iks ljudima“. Vulverin je mutant koji se može podičiti dugovečnošću, sposobnošću brzog zarastanja rana, posebno osetljivim čulima; snaga i veština su rezultat napornog vežbanja na koje nimalo ne utiče njegov nezdravi život (pušenje i piće, boravak u zadimljenim kafanama). Žderavčeve kosti su ojačane tajanstvenom metodom a iz nadlanica mu, po potrebi, izbijaju ubojite kandže-sečiva. Kako i zašto je Vulverin takav kakav je obavijeno je tajnom. Zna se da je bio član kanadske ekipe nadljudi „Alfa tim“ pa je prešao u Školu za mlade talente profesora Ksavijera u kojoj se obučavaju mladi mutanti. Vulverin je deo ove družine sa „kratkim fitiljem“ i pripadajućim kostimom, mada je on upadljiv i nemaskiran, sa bizarnom frizurom od dva visoka, ušolika žvrka sa strane lobanje te gustim bakenbardima. Milje sitnih prestupnika, snagatora, prepredenih mutivoda u prljavom gradu bez morala i etike stvoren je za antiheroja koji prvo bije pa pita, brz je na poganom jeziku, nema lepe manire i ne mari za higijenu. Etička prilagodljivost, „neotesanost“ i fizička grubost čine Vulverina herojem koji je, mnogo više od uglađenih kolega mutanata, čedo zapadnjačke dekadencije i lakonske opčinjenosti nasiljem, onostranim i mističnim (ali posmatranim iz fotelja građanskog luksuza druge polovine XX veka). Rečju: za ljubitelje Marvel stripova ovo je obavezno štivo!
            („Dnevnik“, 2014) 

0 komentara:

Постави коментар

top