Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf u svetu je najpoznatiji jugoslovenski autor alternativnog stripa. Njegovi radovi štampani su u brojnim svetskim publikacijama odnosno kao posebni albumi. Zograf je prvi umetnik koji se odvažio da krene putevima andergraund delovanja na JU strip sceni i tako bio svojevsni vesnik velikih promena u 90-tima.

NEDELJNI DNEVNIK: Vi ste prvi JU strip autor koji je bez kompleksa manje vrednosti počeo da objavljuje svoje radove, bizarnih tematika u maniru ’small press’-a, u sveskama malog formata i tiraža, najčešće fotokopiranim. Iako je ovakva praksa u svetu zaštitni znak andergrauda, kod nas se o njoj, kao ni o andergraund stripu, gotovo ništa nije znalo; JU strip je bio u potpuno drugačijim, konvencionalnijim vodama, pa je trebalo imati nemalu hrabrost i drskost da se napravi takav iskorak koji, naravno, nije dočekan aplauzima.

A. ZOGRAF: Ja sam počeo da izdajem strip-pamflete malog formata, koji se obično nazivaju „mini“, početkom devedesetih – bio je to moj odgovor na formu stripa koja je u Americi odomaćena još početkom sedamdesetih godina. Kod nas, pa čak i u Evropi, „mini“ je bio nešto skoro nepoznato ili ignorisano. Iza ove vrste alternativnog izdavaštva krije se jednostavna filozofija: umesto da čekaš da te neko otkrije, ti otkriješ samog sebe! Kada radiš na ovoj knjižici, naime, ti prvo dovodiš sebe u situaciju da ispitaš svoje mogućnosti, zatim, predstaviš drugima svoj rad i, na kraju, objavljuješ svoje stripove mnogo pre nego što bi neki „zvanični“ izdavač poželeo time da razbija glavu. Pored svega, sav prihod ide tebi u džep, što čak i kad su male svote u pitanju, može da bude bolje nego da ti neko unapred udeli neku malu svoticu a zatim pokupi kajmak. To što ovakva vrsta delatnosti kod nas nije prihvaćena u početku i odmah nije baš nešto što me je mnogo iznenadilo. Ali sa razvitkom traženja alternativnih načina izdavanja stripova „mini“ su već postali ne tako neobični čak i na našoj sceni.
S druge strane, trebalo bi imati na umu da sam ja jedan od prvih izdavača fanzina uopšte na teritoriji celokupne bivše Jugoslavije. Započeo sam da radim na svom fanzinu, koji se zvao „Kreten“, još 1979. godine, u svojoj šesnaestoj godini! U ovom trenutku imam 35 godina, dakle za mene je to nešto poput ličnog afiniteta, iako više nisam toliko aktivan na tom polju.

NEDELJNI DNEVNIK: Brzo ste se uklopili u svetsku mrežu alternativnog stripa što je kulminiralo albumom „Život pod sankcijama“ (izdanje „Fantagraphic book“, Sietl) a nastavilo se vašim samostalnim strip sveskama. Uspostavili ste kontakte sa brojnim legendama andergraund stripa kao i potpuno novim autorima. Kakav je i koliko otvoren taj svet?

A. ZOGRAF: Moj kontakt sa strip autorima iz inostranstva nije ograničen isključivo na andergraund strip. Imao sam priliku da sretnem ili da se upoznam sa mnogim i potpuno različitim autorima, čak i kada je popularni strip u pitanju. To je posledica moje radoznalosti. Volim da komuniciram sa ljudima koji su mi zanimljivi i to, ponekad, može da bude jedno obogaćujuće iskustvo. Dobro je da saznaš kako drugi ljudi razmišljaju a ne da se zabetoniraš u okvire ležišta u koje je tvoj mozak zakovan. To je tako jasno. Naravno da, kada se obratiš nekom autoru iz sveta, on će znati da proceni tvoje ideje i ono što stvaraš i da u skladu sa tim reaguje. Ja nisam imao puno problema da komuniciram čak ni sa Robertom Krambom, koji je veliki autor ali i vrlo zatvoren i prek čovek. Lepo smo sarađivali. U principu, može se reći da je savremena strip scena prilično otvorena i da uvek postoji smislena komunikacija između autora. To je od velike važnosti za slobodan protok ideja i zato je čitava scena  sklona da prolazi kroz transformacije i istraživanja u kojima svi, na ovaj ili onaj način, učestvuju.

NEDELJNI DNEVNIK: Domaća strip scena oživela je pojavom autora prevashodno alternativnog usmerenja tako da više niste usamljeni u idejama i radu. Kakvo je Vaše viđenje aktuelnog trenutka u JU stripu i njegovog mesta u svetskim strip dešavanjima?

A. ZOGRAF: Domaća scena doživljava nekakvo buđenje iako je, s druge strane, tržište skoro potpuno propalo i strip izdanja skoro da i ne postoje... Puno mladih autora je sada ohrabreno da rade na vlastitim stripovima i pokušavaju da to objave bilo u fanzinima i malim magazinima (kao što su „Striper“, „Lavirint“ ili „Patagonija“), bilo u književnim časopisima i sl. S druge strane, mnogi su se opredelili da u isto vreme sarađuju sa inostranim časopisima i izdavačima, što doprinosi da ipak budemo u toku sa savremenim zbivanjima. Danas je u svetu srpski strip ipak poznat. Autori kao Wostok su postali vrlo cenjeni u izvesnim krugovima. Strip postaje globalni fenomen u kojem bi svi trebali da učestvuju. Naši autori su dokazali da nije presudno to što živite daleko, u nekoj zemlji punoj problema, gde se sada odvija i jedan prljav rat... Moji radovi, recimo, izlaze kako u Americi tako i u brojnim publikacijama u Evropi. Mislim da je želja za komunikacijom i slamanjem barijera nešto što se vrlo lako raspoznaje čak i ako vi to ne ističete posebno.

NEDELJNI DNEVNIK: Lepeza tema kojia se u stripovima bavite izuzetno je široka: od priča iz detinjstva, preko svakodnevice (koja je u Vašim stripovima fantastičnija od svake izmaštane priče) do neobičnih junaka kokavi su Srle i Krki.

A. ZOGRAF: Teme mojih stripova su toliko različite da se ja ne usuđujem da sve to nabrajam. Ipak, volim da govorim o realnosti života u Srbiji, koja zaista liči na fantastiku ili čak horor – ja sve to, ipak, vidim kao nadrealizam u kojem se smešno i strašno prožimaju. Ali jedna od mojih omiljenih tema je i san. Pokušvam da preslikam svoje snove i prilagodim ih mediju stripa. Ipak, volim da govorim i o tome kako je detinjstvo uticalo na moja raspoloženja. Uglavnom, moje teme su život i snovi. Često mi u radu  pomaže moja supruga Gordana Basta koja radi na scenarijima nekih od storija. Ona me vrlo dobro poznaje i stoga je „kvalifikovana“ da radi na scenarijima priča koje su tako bliske onome što i sam pokušavam da izrazim.

NEDELJNI DNEVNIK: Stripovi rađeni po snovima, u hipnagogičkom stanju, jesu Vaša stalna preokupacija. Ovom temom se i u svetu bavi malo umetnika.

A. ZOGRAF: Mislim da je beleženje snova isto toliko važno kao i beleženje stvarnosti. To je zbog toga što snovi predstavljaju nadopunu „budnog“ dela stvarnosti. Ja sam u početku bio prilično usamljen u svom nastojanju da snove pretvorim u stripove i, naročito, da pravim skice nastale prema vizijama iz hipnagogičkog stanja tj. polusna. Tokom vremena sam otkrio da postoji čitav niz strip autora u svetu (kao Džim Vudring, Rik Veič, Žili Dose i sr.) koji su radili na ustripljavanju svojih snova. Zajedno sa američkim crtačem Bobom Katmanom radio sam na tome da prikupljam radove nastale po snovima i, nakon nekoliko godina rada, pojavila se antologija „Jato sanjara“ (Flock of Dreamers). Ovu knjigu, koja sadrži isključivo stripove inspirisane snovima, objavila je, pre nekoliko meseci, američka izdavačka kuća „Kitchen sink press“.

NEDELJNI DNEVNIK: Na svojim putovanjima odnosno preko pisama susreli ste se i družili sa mnoštvom zanimljivih ljudi različitog profila. Tako ste postali i član jednog indijanskog plemena.

A. ZOGRAF: Da, oduvek me je interesovala kultura naroda koji su, za razliku od zapadne civilizacije, imali istančan osećaj za razumevnaje i prirodu snevanja. Sticajem okolnosti napisao sam članak za glasilo Pan-američkog indijanskog udruženja i dobio poziv da i sam postanem njihov član. Tako mi je dato i novo ime – Dream Watcher – Posmatrač snova, i to smatram za veliku čast.

Razgovarao Ilija Bakić
(„NEDELJNI DNEVNIK“, 1998.)

0 komentara:

Постави коментар

top