Poluprazni i poluzagrejani autobus, u rani jutarnji sat, iz lepe provincijske varoši grabi prema prestonici, dok mrkli mrak pritiska atar i po njemu razbacane krpe snega što je čitavu zemlju, očas posla zarobio i držao je u blokadi nedelju dana. Srećom po putnike namernike i čuvare prohodnosti puteva, ta navala nije predugo trajala. Da je bilo drugačije ko zna koliko bi vozila i putnika bilo zavejano, naselja odsečeno od sveta i beba rođeno usred snega i usred XXI veka. Ovako, Priroda nam je malo pokazala ko je pravi gazda a malo više koliko smo, kao Država i Društvo, zabušanti, sitni i nesposobni da delamo - ali smo zato ’jaki’ na (praznim) rečima i (jalovim) parolama.
            Sve to znaju i dvojica putnika koji, drhtureći, pričaju da im prođe vreme.
            „Idem do lekara, na skener. Imao sam zakazano u prošli ponedeljak ali nisam smeo da se krenem na put. Pitao sam uveče stanicu da li idu autobusi i kad stižu a oni meni ’Autobusi idu a kad će da stignu - to niko ne može da kaže’. Jedan autobus im je skliznuo s puta da ne bi udario nekog što je obilazio kolonu pa izgubio kontrolu, a drugi je satima čekao jer se na putu preprečila cisterna. I ko onda sme da se zaputi? Pa sam javio telefonom u bolnicu a oni mi zakazali za danas. Kažu, iz svih mesta po Srbiji ljudi otkazuju snimanja jer ne mogu da stignu...“
            „Šta ćeš, pao sneg kad mu nije vreme i iznenadio putare. Ko je još video da sneg pada za vikend kad se ljudi odmaraju, spavaju duže, idu na pijacu? Trebalo je da padne u radne dane. Mada, ne bi valjalo da padne u ponedeljak - onda su svi nikakvi jer opet moraju da rade. Najbolje bi bilo da padne u utorak ili sredu. Eventualno u četvrtak. Ali u petak nikako ne bi trebalo da pada. Onda se ljudi spremaju za vikend i ako ih nešto zakoči umeju da budu baš nervozni i prgavi.“
            „Bogami nije bilo za šalu dok je vejalo. Još i taj vetar... Baš loše vreme. Zato ne volim zimu... U stvari, zimi više volim leto. A leti, kad zapeče, kukam za zimom.“
            „Uvek je ono drugo, koje nije tu, lepše od onog što imamo. Al, takvi su ljudi... Evo juče-prekjuče, gledam na televiziji, ne znam više ni na kojoj, toliko ih ima, prikazuju Kopaonik. Kažu, povećan broj gostiju, apartman od 40 do 80 evra. Pa slikaju decu kako se sankaju i grudvaju, drugi se skijaju, svi su veseli. A onda krenu da pitaju kako se kome sviđa odmor. I svi su silno zadovoljni, lepo je, dobra hrana, puno snega... Kad, eto ti neka gospođa, što kažu držeća, u bundi, sa naočarima za sunce, sedi na terasi nekog velikog hotela. I nju pitaju kako joj se sviđa a ona će - sve je dobro, radi žičara, ski staze su sređena, osoblje ljubazno, ali, nema nikakvog razloga da u prodavnicama roba bude tako skupa. Evo, na primer, ’čips’ je četiri puta skuplji nego u prodavnici u Beogradu. To stvarno nema smisla i nije korektno da se tako zarađuje na gostima. I tu ti gospođa skine naočare i namršti se u kameru. A moja žena počne da se smeje. Kaže: da je rekla kako je skup pansion pa i da je uzmeš za ozbiljno a ovako - kuka zbog ’čipsa’... Nemoj ti da potcenjuješ tuđu muku, odgovorim joj, ko zna koliko ona voli ’čips’. Da je znala kakve su cene možda bi jednu torbu napunila samo sa ’čipsom’. Ili uopšte ne bi došla na zimovanje tu nego bi birala drugo mesto gde je ’čips’ jeftiniji. Tako smo se siti nasmejali da nas stomak zaboleo. Jedan je sneg a svako ima svoju muku s njim.“
            I zasmejaše se oba putnika jer, eto, imaju samo obične, svakodnevne muke sa snegom a za te druge, sa zimovanja, niti znaju niti mare.
(2012)

0 komentara:

Постави коментар

top