Karakteristika
koja strip magazin “Stripburger”
izdvaja od ostalih izdanja je otvorenost za autore sa svih prostora. Ovaj
koncept definitivno je uspostavljen od broja 4/5 iz 1994. i omogućio je da se
na stranicama “Stripburgera” sretnu andergraund stripovi tada zaraćenih
odnosno neprijateljskih zemalja Slovenije,
Hrvatske, Bosne, Srbije, što je bilo i svojevrsno kršenje kulturnog
embarga. Uz multinacionalnost, kao kuriozum i zanimljiv manir, ‘ide’ i multilingvalnost, što će reći da se
radovi objavljuju na jezicima na kojima su stvarani. Objedinivši radove iz ex-Yu zemalja i pridodavši im stripove
iz ‘ostatka’ sveta “Stripburger” je
preskočio lokalne okvire i zagazio na evropsku i svetsku strip scenu.
Prvi
ovogodišnji broj “Stripburgera” na
standardnih 90-tak crno-belih strana (mada je u svom izlaženju “Stripburger” imao i brojeve-kalendare,
tematske brojeve odnosno broj sastavljen od stripova razglednica) donosi
priloge 30-tak autora koje možemo podeliti na domaćine, ex-Jugoslovene i ostale strance.
Slovenačku scenu predstavljaju Jure Meden (sa mračnom pričicom crtanom ‘primitiv’ manirom), J.K. & M.B.Z. (u krimiću sa malo
socioloških pouka), Iztok Sitar (sa
fantastičkom misterijom), Miloš
Radosavljević iz Krškog (i
dogodovštine iz rok sveta). Pomenimo i minijature Damijana Soveca, Matjaža Bertoncelja, Gorazda Princica, Daria Hvale,
te misterioznog Jure Parpara. Sudeći
po brojnosti autora i njihovih pristupa stripu uticaj “Stripburgera” na razvoj stripa u Sloveniji više je nego pozitivan.
Svi
strip umetnici iz ex-Jugoslavije, u
ovom broju, jesu državljani sadašnje Jugoslavije.
Broj otvaraju kolorne ilustracije nea koricama Bojana Redžića Redže koji je uradio i priču “2084, najnoviji divni svet”, još jednu priču o večitom sukobu
polova. Istom tematikom bavi se, uz drugačije razrešenje, i Wostok. Aleksandar Zograf iscrtao je
strip “Jugoiskustva” sastavljen od
priča mladih umetnika o tome kako su doživeli rat. Ivan Grubanov je autor vizuelno zanimljive alegorije, Lola je napravila svoju verziju proslavljenog
Alana Forda, Mladen Oljača se
pozabavio životopisom običnog novosadskog goluba a Nikola Vitković iz grupe “Momci”
je uradio „jednoprsti" komentar ideoloških propovedi. Domaće strip snage u
vrhu su kvaliteta ovog (i ne samo ovog) broja dokazujući da ova generacija
alternativaca ima šta da kaže bez obzira na neblagonaklonu sredinu i istorijski
trenutak.
Iako
dolaze sa raznih strana i kulturoloških miljea autori iz preostalog dela sveta
potvrdjuju postojanje posebnog fluida koji njih (i nas) spaja u posebno
bratstvo duha prepoznatljivog i razumljivog samo posvećenima. Raspon interesovanja,
naravno, ostaje ograničen samo autorovom intvencijom. U najnovijem broju “Stripburgera” predstavljaju se: Marija Björklund minijaturom na temu
sna; Stefan Zattera klasičnim
hororom; Mary Fleener vrlo dobrim
strip verzijama (na po jednoj tabli) klasičnih romana; vec poznati nam Ruijters & Crielaard prate doživljaje
grotesknog ljubavnog para - jednonoge švajcarske pankerke Snuki i Ozija, odmrznutog
šamana starog 5.300 godina; Paul Greer
odnosno Claudio Parantela crtački
dopadljivo rešavaju svoje priče; Julie
Doucet nastavlja svoj životopis ovog puta snom o revolveraskom obračunu na Divljem Zapadu u kome ona gine; Marcel De Jure iz Los Angelesa (svi autori određeni su gradom u kojem žive a ne
državom) autor je zgode o očerupanim pilićima; Anu Lavonen podsmeva se bračnom neverstvu; Ole C. Christensen prati borbu kauboja sa neukroćenim TV aparatom; Dame Darcy Megan varira priču o
sveticama izgubljenim u svetovima fantazija; Berend Vonk najajvljuje konačno izmirenje (naravno ne onakvo kakvo
se očekuje) čovečanstva za maj 1998. godine; Bart Schoofts priseća se saveta svog 80-togodišnjeg dede.
“Stripburger” kao poseban specijalitet
ima rubriku „Blabla" u kojoj se
bavi pojedinim strip autorima i donosi prilično objektivne recenzije strip magazina
i albuma, objavljenih širom sveta. Dopuna ovih tekstova su ponude za nabavku
mnoštva izdanja o kojima je pisano što je samo potvrda multikulturalnog
usmerenja.
Zaključimo
na kraju da je “Stripburger” izrastao
u relevantno izdanje za alternativni strip na prostorima ex-Jugoslavije i Evrope.
(Magazin “Košava” br. 34/35. decembar 1997. - januar
1998.)
Нема коментара:
Постави коментар