Artur Klark (1917) jedan je od poslednjih autora koji ispujava još uvek široko ukorenjem obrazac/predrasudu o ’pravom’ SF piscu kao nekom ko poznaje nauke, pre svega one tehničke, piše o budućnosti, po mogućstvu, kosmičkoj i zna da vanzemaljci i leteći tanjiri postoje! Dok je poslednja karakteristka o ’malim zelenim’ i NLO-ima stara oko pet decenija, prve dve vode vek unazad, sve do lika i dela Žil Verna, po kome su i stvorene. I zaista, ako među modernim SF piscima ima i jednog koji direktno nastavlja tradicije slavnog, čudima tehnike oduševljenog francuza, onda je to upravo Artur Klark, klasik žanra, insitucija, kulturološki fenomen.

                                                                        Do Monolita
            Priča o A. Klarku počinje u vreme II svetskog rata kada je on bio u timu naučnika koji su stvorili radar a nastavlja se 1945.g. kada je izložio ideju o telekomunikacionim satelitima (propustivši da zamisao patentira jer nije verovao da će biti skoro ostvariva; taj peh lišio ga je neslućene gomile dolara). Uporedo sa ovim ’egzaktnim’ dokazima svoje kompetencije Klark piše naučno-popularizatorska dela i SF priče i romane. Sledeće dve decenije njegova slava raste u granicama žanra, mada ne koliko ona koju nosi „dobri doktor za robote“ Isak Asimov. No, predlog Stenlija Kjubrika da naprave „poslovično dobar SF film“ i ono što je nakon tog sudbonosnog proleća 1964.g. usledilo i četiri godine kasnije rezultiralo filmom koji je fascinirao svet, drastično je promenilo Klarkov poslovni rejting. Od tada on postaje hodajuće institucija, svojevrsni izaslanik budućnosti i njenih tajni. „Odiseja u svemiru 2001“ prepoznala je nadanja i nedoumice gledalaca i čitalaca koji su znali da stoje pred novim, kosmičkim dobom civilizacije ali ne i šta ono nosi. Impozantnost i uverljivost filmske vizije tog ’novog’ bila je toliko snažna da je doseza nivo svesti „šoka budućnosti“ (da se poslužimo naslovom futurološkog bestselera A. Toflera). Upečatljivost filma bila je dovoljna da jedna od Klarkovih izjavu posle premijere bude da će sledeći uspešni SF film morati biti sniman na licu mesta događanja.
            Iako je vrlo brzo postalo jasno da se zamišljenja 2001. neće poklopiti sa stvarnom to nije umanjilo slavu ni nje ni njenog autora. Mnoštvo podudarnosti sa stvarnim događajima utvrdilo je uverenje da je Klark ipak ’pogodio’ budućnost (iako on nije propuštao da citira Reja Bredberija i njegovu izjavu da SF ne predviđa već pre pokušava da spreči neke budućnosti). Tako su astronauti Apola 8 teško odoleli iskušenju, po sopstvenim izjavama, da, obzirom na poklapanje pejzaža koji su videli pred sobom i onog sa filma, pošalju poruku o otkriću crnog monolita na tamnoj strani Meseca. Posada Apola 13 upravo je slušala temu „Tako je govorio Zaratrustra“ Riharda Štrausa (koja je postala sinonim za film, kao što je valcer „Na lepom, lavom Dunavu“ posle filmskog kosmičkog baleta dobio novo značenje) kada je došlo do eksplozije nakon koje su poslali poruku „Hjuston, imamo problem“ koja je gotovo identična onoj iz „Odiseje“. Klark, u predgovoru za „2010: drugu odiseju“, koja se pojavila 1982.g. nakon dugogodišnjeg odbijanja da je napiše, ponosno iznosi još nekoliko koincidencija, potvrda ispravnosti njegovih opisa. Ali, slava ima svoja pravila i obaveze. Bez obzira na knjige koje je napisao posle prve „Odiseje“ on nije mogao da izmakne njenoj senci. I tako se, nakon nećkanja, bombastih najava, teatralnog uzimanja akontacije za nenapisanje knjige i davanja procenta literarnom agentu (suma za treću „Odiseju“ bila je jedan dolar Klarku – deset centi agentu) pojavila „2010: Druga odiseja“, 1987.g. „2061: Treća odiseja“ a ove godine i „3001: Konačna odiseja“ koja je svestku premijeru imala u Beogradu (ali i piratisanje na beogradskom buvljaku). Svaki od nastavaka prilagođavan je što filmu što novostima u nauci i sveskoj politici odnosno slavi serije. Reklamana kampanja za „Konačnu odiseju“ govori o „veličanstvenom finalu najznačajnije SF serije svih vremena“, „najželjenije očekivanom  nastavku“, i sličnim ’naj’ hvalama. Naravno, marketing radi svoj posao i u svetu i kod nas (mada smo mi malo zatečeni; iako su i druga i treća kao i ova „Odiseja“ imale svetsku premijeru ovde, tek sada je to obnarodovano ovakvim intenzitetom). Dobismo, dakle, testamentalno delo najvećeg SF pisca (pošto je Asimov umro 1992.; do tada je među rivalima vladao džentlemnski sporazum da, ako nekog upitaju ko je najveći SF pisac on navede ime onog drugog), u kome je Klark sažeo svoje stvaralačke opsesije, opisao neke sjajne izume, načinio (na kraju) fantastični preokret, knjigu napisao pod morem itd, itd... O valjanosti knjige kao celine ne govori se previše jer to i nije važno spram slave pisca koju jedna knjiga (dobra ili loša) ne može umanjiti.

                                                             Dalje od Monolita
            Jedna od Klarkovih brojnih izjava posle premijere filmske „Odiseje 2001“ bila je da, ako neko posle prvog gledanja može da kaže da je razumeo film, onda autori nisu uradili dobar posao. Jer, težište raspleta je – tajna. Monolit koji je pomogao razvoj ljudske vrste, ulaz je u novi, viši oblik postojanja a opisati šta je Boumen, nestavši u monolitu, postao nemoguće je jer nas od tog oblika postojanja deli isto koliko i čovekolikog majmuna od astronauta. U prvoj „Odiseji“ Klark je uspeo da spekulativnim ravnima priče uravnoteži svoju fascinaciju razvojem tehnologije (koja je u ranijim knjigama umela da uguši priču) i potrebu da (na osnovu valjanih znanja) stvori neke nove artefakte (od šatla, WC-a za bestežinsko stanje do svemirskih orbitalnih stanica i mesečevih naselja). ’Otvoreni kraj’ romana jedini je moguć pred misterijom beskraja. Na žalost, svaki od nastavaka žrtvovao je delikatnu simbiozu fizike i metafizike; druga „Odiseja“ je počela da razbija taj koncept, treća ga nastavila a četvrta dovršila. U ljudski logički sistem uklapan je entitet koji bi trebalo da je nezamislivo stariji, trajniji i moćniji od ljudi. Iz kojeg god da je razloga Klark odustao od svojih početnih postulata, dobijeni rezultati nisu na visini „2001“-e. Priča je ušla u šablon ’nastaviće se’ jer ako posle druge „Odiseje“ nastavaka i nije moralo da bude, posle treće knjige nastavak je bio neminovan. Jedina prepreka razvoju serije bile su Klarkove godine te tako, kao zbir svih segmenata, dobismo „3001“-u.
            Načinivši ogroman vremenski skok Klark se poslužio lukavstvom i, probudivši Frenka Pula, aktera prve „Odiseje“, dobio priliku da, iz vizure našeg savremenika, sagleda budućnost. A ona je gotovo identična dugo traženoj Utopiji. Zahvaljujući nauci ljudi su ipak postali dobri, iskorenjene su sve pošasti, prirodne i međuljudske (ratovi, beda, fanatizmi), energije ima u izobilju, Zemlja još postoji, život je lak, čovečanstvo napreduje, komunicira mislima, rešilo je probleme stanovanja, bolesti i kriminala. Klarkov prosvetiteljski optimizam trijumfuje. Mnoštvo njegovih ideja iz ranijih knjiga složilo se u blistavu odu napretku za sve. Konačno, ti će dobri Übermenschevi, uz pomoć duhova Boumena i Hala, privremeno pobediti i sam monolit i osigurati još milenijum uspona do konačnog susreta sa onima koji su ih podigli iz blata praistorije.
            Ako se bilo kome sadržaj „Konačne odiseje“ učini preteranim treba ga upitati: ’Da li je od Klarka trebalo očekivati bilo šta osim da ostane Klark?’ Naravno da ne. Tako i treba čitati ovu knjigu, kako novu dozu optimizma, kap čiste infantilnosti koja stoji na vrhu sve nauke koja se više ne razlikuje od magije (po drugom Klarkovom zakonu). Tu magiju potvrđuju i ’Izvori i zahvalnice’ na kraju knjiga (možda njen najzanimljiviji deo) u kojima se pedantno beleži sve što je poslužilo za razvoj ove vizije budućnosti. Spisak, pa dakle i Klarkova obaveštenosti, fascinantan je i smrtnicima oduzima dah. U tom spisku je i veza sa Vernom: i on je koristio naučnu publicistiku kao inspiraciju. U spisku je i koren Klarkove noćne more da će u nečemu ’promašiti’. A šta će zaista od svega biti, najbolje je odgovorio baš Klark u prvoj „Odiseji“ rečima da će „istina, naravno, biti neuporedivo neobičnija“.
(1997.)

0 komentara:

Постави коментар

top