Brus Sterling (1954) svrstavan je, polovinom 1980-tih, u prvu liniji kiberpank ’revolveraša’ (u članku „Vodič za postmodernizam“ M. Svonvika) uz V. Gibsona, R, Rukera, L. Šinera, L. Šeparda, Svonvika i ostale saborce. Ipak, pored ’čistog’ kiberpanka u pričama i romanima, te ljutih pank razračunavanja sa zastarelim SF shvatanjima, objavljivanih pod pseudonimom Vinsent Omniveritas, u samizdat fanzinu „Jeftina istina“, Sterling se često poigravao i ne-pank temama, što mu je donelo ocenu (u pomenutom Svonvikovom članku) ’kameleona’ koji je „zadržao boju i uzbuđenje kiberpanka ali je i prešao u nešto novo“. Taj novi kvalitet vidljiv je u pričama uronjenim u kiberpank, kakve su „Mocart sa reflektujućim naočarima“ (u saradnju sa L. Šinerom), „Crvena zvezda, zimska putovanja“ (sa V. Gibsonom), „Zeleni dani u Bruneji“, „Kraljica Cikada“, i u onima koje su ’negde između’ kao „Mala prodavnica čarolija“, „Roj“, „Večera u Audogastu“. (Napomena: sve pomenute priče su prevedene u časopisima „Sirius“, „Alef“ i SF almanahu „Monolit“).
            Roman „Ostrva u mreži“ originalno se pojavio 1988.g. i nosi u sebi brojne kiberpank karakteristike ali i koncepte ’humanista’ (SF pravca suprotstavljenog kiberpankerima) o poštovanju književnih vrednosti. Priča se odvija u prvoj polovini sledećeg veka i prati pokušaj mladog bračnog para da nađe mesto u svom okruženju, kompaniji koja funkcioniše po principima ljudske solidarnosti i demokratije. Put ka uspehu vodi iz Amerike u nesigurnost Grenade, Singapura i pakao Afrike, kroz, za ceo svet, prelomne događaje. Visoka tenzija zadatka i neodoljiv zov ambicija, želja za dokazivanjem, uništiće zajednicu dva bića koja više ne dele iste ideje (ili bar nisu spremna na jednako žrtvovanje za njih). Bračna drama i kasnije putešestvije junakinje (jer ona ostaje u igri), kako radnja odmiče, svode se na krokije emocija, pre svega onih osnovnih (strah za sopstvenu egzistenciju), a u prvi plan izbija Sterlingova opčinjenost okruženjem – socio-političkom strukturom i funkcionisanjem sveta. Junakinja je najčešće u pasivnom položaju spram dešavanja koja je vode na rub njenog poimanja života (jer ju je američko blagostnaje razmazilo), te je na delu svojevrsno rastakanje njene ličnosti; no, ponegde su vidljive praznine u opisima (npr. njenog dugog tamnovanja i kulturološkog šoka izazvanog boravkom u Africi). Objašnjenje ovih propusta može biti i Sterlingov stav da je SF „u osnovi scena a zaplet tu samo smeta“.
            Sterlinog interes za ’scenu’ je i profesionalan, obzirom da je on diplomirani novinar sa priličnim iskustvom u struci i poznavanjem kako dešavanja koja dolaze na naslovne strane novina tako i onih naizgled malih ali uticajnih pokreta u pozadini. Ispitivanja globalnih aspekata politike i tehnologije u „Ostrvima...“ (koja su dobila nagradu „John Campbell Memorial“) funkcionišu bez većih teškoća (čak i živi Istočni, socijalistički blok ne liči na samog sebe tj. uklopljen je u ostatak sveta, tako da ova Sterlingova pogrešna postavka ’bode oči’ ali ne previše). Sterlingov svet je podeljen na izuzetno bogate (s obe strane zakona) i nepregledne mase ljudi osuđenih na krajnju bedu u koncentracionim logorima Afrike. Mreža komunikacija obavija planetu u skladu sa podelom moći, ostrva su prostori koje ona na pokriva i isključuje iz prometa informacija/kapitala. Nasuprot afričkih militantnih država je prevrtljiva vlast Beča, naslednika Ujedinjenih nacija (u kome je postignut sporazum o sveopštem razoružanju). Multinacionalne kompanije su pravi vladari sveta koji po svojim potrebama određuju šta je ispravno i moralno te glatko paktiraju i sa info-piratima. Mnoštvo malih zajednica različitih uređenja, od marksističkih do tradicionalističko zatvorenih, bori se za svoje pravo na egzistenciju. Uprkos jeftinoj veštačkoj hrani u Trećem svetu se umire od gladi, lokalni ratovi su svakodnevica kao i sveprisutni retro-virusi. Ekološka propast je na dohvat ruke. Rečju, sem za manjinu svet nije nimalo gostoljubivo mesto.
            U svojoj kreaciji budućnosti Sterling je pošao od vojno-političkih doktrina SAD koje su u to vreme bile u opticaju, od predviđenog globalnog rasta medija, ne previše poželjne decentralizacije ekonomske moći i strategije „sukoba niskog intenziteta“, na ograničenom prostoru i sa kontrolisanim snagama, kojima bi se rešavali problemi interesnih sfera, obzirom na sve veće potrebe bogatih i ograničenost prirodnih resursa smeštenih upravo u Trećem svetu.  U pozadini slike bogate Amerike nazire se dolazak novog doktrinarnog učenja Frensisa Fukojame o ’Kraju istorije’ (prvi tekst o tzv. „Endizmu“ pojavio se 1989.g.). Kraj istorije (ratova, bede, gladi) postojaće samo za one koji usvajaju principe liberalne demokratije, kaže Fukojama, misleći, naravno, samo na one već sada bogate i moćne toliko da od drugih otmu ono što im je potrrebno. Sterlingov roman, pak, slika ono što propaganda prećutkuje, otkriva da blistava budućnost jednih neće drugima doneti ništa više od poniženja i brisanja dostojanstva.
(1997)


0 komentara:

Постави коментар

top