U B R Z A V A N J E
Celokupno stanje na YU strip sceni 1994.g. bilo je u znaku tihog, reklo bi se bojažljivog okušavanja snaga i priprema za pravi proboj na otvorenu kulturnu scenu: pojavilo se nekoliko strip izdanja na kioscima («Alan Ford», «Laso», «Sezam», «Balon» sa domaćim radovima, te sveske Zagora, Komandanta Marka i drugih), nekoliko albuma (uz Taličnog Toma i Asteriksa «Dečjih novina» i domaći «Kalokagarti» Milosavljevića i Jovanovića, kao potvrda da i domaći klasični strip itekako ima dobre autore); strip magazin «Tron» izlazio je relativno redovno ali se mogao nabaviti samo u knjižarama (mada mu je mesto prevashodno na kioscima); stripovi su se često mogli videti u galerijama, na izložbama i sličnim manifestacijama (u Gornjem Milanovcu, na beogradskom Bijenalu domaćeg stripa), odnosno u književnim časopisima kakvi su «Sveske», «Književna reč» (Lola i Wostok predstavljeni su u brojevima 447 i 451-452), «Valjevska književna radionica», «Košava», «Eterna»... Rečju, godina u kojoj su se u Jugoslaviji, posle skidanja sankcija, vlatili Diznijevi junaci, pripremila je teren za veliki strip talas u 1995.g.
Godina jubileja
Početkom februara 1995.g. u Kragujevcu je održan Prvi salon domaćeg stripa, koji je okupio gotovo sve domaće autore kako klasičnog tako i alternativnog stripa. Nagradu «Zlatni kraguj za inovaciju» dobio je Wostok a za najbolji strip nominovani su Lolini radovi iz njenog «Krpelja» broj 11.
Nepun mesec dana kasnije u Subotici je, u okviru XXXII Likovnih susreta, otvorena izložba «60 godina stripa u Srbiji», koju je priredio strip kritičar i teoretičar (i takođe autor) Slobodan Ivkov. Ivkov je uložio vanredan trud da prikupi, klasifikuje i na izložbi i u obimnom katalogu predstavi svo blago domaćeg stripa, počev od prvog strip kaiša «Avantura detektiva Harija Vilksa» Vlaste Velikića, iz 1935.g. Vršački autori odnosno Vršačka strip scena našli su svoje mesto u ovom događanju. Izložba je iz Subotice, tokom godine, preseljena u Novi Sad i Beograd.
U maju 1995.g. pojavljuje se «Patagonija» br. 3 u izdanju Kulturne radionice «Avalon», koju su osnovali Budimir Babić i Goran Dimitrijevski (Babić je potpisan kao direktor izdanja a Dimitrijevski je, kao i u «Patagoniji» br. 2, glavni i odgovorni urednik).
U novom broju «Patagonija» donosi radove vrščana: Loline beleške iz začudnog sveta detinjstva, Genevrino cinično sagledavanje mračne svakodnevice rata i beznađa, alegorijsku fantastiku Bude i Grabowskog, pročišćeni artizam J. Škode (bivšeg Mučibabića), bizarnost Medioktriteta te parodiju humorističkog stripa Atme. Zajednička karakteristika pomenutih stripova je očigledan napredak kako u grafičkom izrazu tako i u građenju priče. Uz vrščane u «Patagoniji» br. 3 su rafinirani crteži A. Zografa, ilustracije S. Stojanovića, posprdni strip Bojana Redžića te kraći radovi Grubanova, Cara Bote i Damira Šmita. Svetski alternativni strip predstavljaju takve veličine kao Mark Martin i Džim Vudring; njihovim pojavljivanjem na ovim stranicama «Patagoniji» je priznat svetski kvalitet i značaj.
«Patagoniju» br. 3 materijalno su pomogli «Professo», «CBA poslovni sistem», «Nino komerc» i PP «Ruža», nastavljajući tako svojevrsnu tradiciju sponzorisanja vršačkog stripa koju je započeo Živko Nedić, vlasnik fotokopirnice u kojoj su umnožena prva vršačka alternativna izdanja. Imena ovih ljudi utoliko je važnije pomenuti jer je u Vršcu i dalje postojao određeni otpor prema ovom stvaralaštvu. No, ako je zaziranje od stripa u mestu izdavanja «Patagonije» i dalje opstajalo, ovo izdanje je prihvaćeno sa puno pohvala u drugim sredinama. Pozitivni članci u časopisima i kontakti sa strip autorima bilu su potvrda da se «Patagonija» i njeni stvaraoci kreću pravim putem.
Kulturna radionica «Avalon» uspela je da objavi «Patagoniju» broj 4, nepunih 6 meseci posle broja 3, što je bio nemali podvig ostvaren uz pomoć DD «Uča», Galerije «Art», Parfimerije «Helena», Galerije «Casa Bela», «Studija BMR», PP «Ruža», Omladinskog uslužnog servisa i «Grafic electronica». Težište ovog broja je na gostima, domaćim (Ivana, Zograf, Redža, sjajni Zoran Cvetković sa neobičnim mornarem Popajom, Basa, Pit Reef...) i stranim (već znana Julie Doucet i njen strip dnevnik, vizuelno izuzetni Ambre, E. Theriault...). Od vrščana se pojavljuju Lola, Škoda, Odin i tandem Wostok/Grabowski sa prvim delom stripa «Luna», rađenim po motivima stripa braće Nejgebauer «Prvi ljudi na Mesecu» iz 1953.g. (koji je, opet, inspirisan istoimenom knjigom H. Dž. Velsa, klasika naučne fantastike). «Luna» pleni izuzetnom likovnošću, kjaroskuro kontrastiranjem i modernošću pripovedanja. Saradnja dva umetnika donela je osoben senzibilitet zapažen od svih strip znalaca. Potonji rezultati opravdali su ovaj stvaralački eksperiment.
«Patagonija» br. 4 imala je nekoliko zapaženih gostovanja-promocija koje su potvrdile da je, nakon perioda probijanja iz anonimnosti i dokazivanja sopstvenog postojanja, Vršački strip pokret kročio na novu stepenicu razvoja, na kojoj dokazuje svoje vrednosti, usavršava se, razgranava. Osim u uspehu magazina «Patagonija», stasavanje se ogleda i u pojedinačnim rezultatima.
Wostokovi i Lolini stripovi objavljeni su u slovenačkom magazinu «Stripburger», koji je počeo da predstavlja radove umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, doprinoseći uspostavljanju kontakata i saradnje među mlađim stvaraocima odnosno njihovoj promociju van matičnih sredina. Lola je gostovala u holandskom projektu «Woman Against War». Wostok (očito najagilniji vršački strip autor), zajedno sa Grabowskim i Odinom, uspešno učestvuje na međunarodnom konkursu «Formaline», na kome su su Jugosloveni, po broju i kvalitetu učesnika i radova, nametnuli kao četvrta evropska strip sila. I na konkursu «Anti nazi» i «Eko strip» vrščani su imali zapaženo učešće.
«Valjevska književna radionica, književni list za posebnu upotrebu» u broju 4 za jesen 1995.g., objavio je separat pod naslovom «Vršački strip projekat», koji čini uvodni tekst (sa hronologijom razvoja dešavanja na vršačkoj strip sceni 90-tih) i strip table Wostoka/Grabowskog, Lole, Miše Mičića - Atme, Odina/Genevre, Jozefa Škode/Mučibabića i Grabowskog. I na ovaj način ukazano je na značaj i vrednost onoga što se na polju 9. umetnosti radi u Vršcu.
«Književna reč» je u broju 563/464 predstavila Borislava Grabovića - Grabowskog, «posle Wostoka i Lole trećeg bitnog autora 'vršačkog talasa'». Kao ilustracija njegovog rada osim jedne samostalne table objavljen je i zajednički rad sa Wostokom - deo serijala o devojčici Popošak i psu Cveću, koji će doživeti i svetsko objavljivanje.
Uprkos jubileju, 1995.g. nije ispunila očekivanja. Strip scena jeste obogaćena sa čak dva broja «Patagonije» ali je zato «Tron» bio na izmaku snaga, šire podrške stripu nije bilo niti se mogla očekivati. Strip umetnici ostali su, kao i ranije, prepušteni sebi, svom entuzijazmu koji se graniči sa tvrdoglavošću.
Нема коментара:
Постави коментар