DEBELA MORA, DŽUNGLE, BORBE I - ZLATO – “Riđobradi 9” Šarlije, Žiže, Lorg i Gati; izdavač Čarobna knjiga, 2024.

 

Godine 2022. agilana “Čarobna knjiga” je, u reprezentativnoj biblioteci “Stari kontinent”, započela celovito i hronološko objavljivanje još jednog klasika 9. umenosti - stripa “Riđobradi”. Dvojac koji je započeo ovaj serijal činili su scenarista (koji je, pre toga, bio i crtač) Žan-Mišel Šarlije (1924-1989) i crtač Viktora Ibinon (1924-1979); njih dvojica već su sarađivali (između ostalog, od 1949. do 1952. godine, na ilustrovanoj biografijj gusara Roberta Sirkufa u tri toma) a stripu o piratima i gusarima, jedrenjacima na toplim morima Kariba, basnoslovnim bogatstvima, hrabrosti i surovosti, slobodi otetoj od kraljeva i velikaša, razuzdanosti u vrelim noćima punim ruma, na peščanim plažama – nisu mogli da odole. Uostalom ova tema bila je, još od Stivensonovog romana “Ostrvo s blagom” (1883), mila svim malim i velikim dečacima i neodoljivo je mamila i dražila publiku da čita valjane ali i petparačke romane, gleda filmove i čita stripove. Posle raznih odlaganja ključni trenutak je nastupio kada je osnovan strip nedeljnik “Pilot”; Šarlije, kao glavni urednik, odlučuje da u prvi broj ubaci i gusarski strip, smišlja priču o hrabrom i surovom gusaru Riđobradom, ubeđuje prezaposlenog Ibinona da se prihvai crtanja i 29. oktobra 1959.g. u prvom broju “Pilota” započela je epizoda “Demon sa Kariba”. Ibinon je pre iznenadne smrti nacrtao 18 epizoda Riđobradog a nedovršene epizode je docrtao Žiže; Šarlije je nastavio da smišlja avanture Riđobradog, sarađujući sa drugim crtačima, do 24. epizode, “Pobunjenici sa Jamajke”, nakon koje je prestao da radi a dve godine kasnije je preminuo. Serijal je nastavio da izlazi do 2006.g. kada je izdavač “Dargo” objavio njegov završetak (mada je Mark Burže, poslednji crtač ustvrdio da će se, u budućnosti, vratiti serijalu). Serijal je bio veoma popularan u Francuskoj, Belgiji i Holandiji (u stripu “Asteriks” Gali malo-malo sreću piratsku posadu koja je ista ona iz “Riđobradog”); na prostorima bivše Jugoslavije strip je objavljivan u nizu izdanja, od legendarne “Panorame”, “Stripoteke”, “Eks almanaha” do “Giganta” i “Supera”.

        Epopeja započinje 1715.g. na karipskim morima, kada španski galeon napada brod “Crni soko” kome je kapetan Riđobradi “(…) najokrutniji i najozloglašeniji pirat koji je ikada plovio okeanom (…) strah i trepet sedam moraI”. Ovaj “Demon sa Kariba” ne priznaje predaju i još nikoga nije poštedeo! Ali ovog puta će poštedeti bebu koga usvaja i daje mu ime Erik. Slede beskrajne avanture, morske bitke, potere i bekstva iz bezizlaznih situacija, planovi i prevare… Erik odrasta pod patronatom Tronogog, gusara sa drvenom nogom koji ga podučava, i crnog džina, bivšeg roba, Babe. Kada Riđobradi i Tronogi više nemaju čemu da nauče Erika, Riđobradi šalje sina u London da se upiše na kraljevsku pomorsku akademiju. Posle još mnogo novih avantura Erik se vraća u Tortugu, centar piratske republike, sa oprostom kralja Francuske i imenovanjem Riđobradog za kraljevskog gusara (pirati su razbojnici za svoj groš a gusari razbojnici u kraljevoj službi). Ali Riđobradog i njegovog broda nema! Erik saznaje da mu je otac otišao u potragu za izgubljenim actečkim gradom u džunglama Jukatana jer tamo leži basnoslovno blago! Za ovo zlato su zainteresovani i piratski admiral Morgan, lepa i opasna Konča koja je bila Morganova miljenica ali se zaljubila u Erika; na strani Španaca blago traži i veliki inkvizitor Don Skarpato kao i nekolicina većih i manjih igrača. Erik će morati prvo da oslobodi oca iz tamnice pa da svi oni prođu kroz džungle i močvare, da pronađu grad, prežive lukave klopke u actečkim piramidama, nadmudre brojne Špance u neravnopravnoj borbi, i da sve vreme budu oprezni, dovitljivi, hrabri, humani ali i nemilosrdni… Riđobradi i Erik će uspeti u svojim namerama i u ponovo osvojenom “Crnom sokolu” isploviti na otvoreno more ali njihovi neprijatelji će ih čekati u zasedi!

        Šarlije je napisao čistokrvnu, adrenalinsku avanturu sa nekoliko linija dešavanja koje se neočekivano zapliću i prepliću; tenzije ni malo ne popuštaju pa dok se jedan zaplet još nije završio već je otvoren novi koji “vuće” priču sve dalje i dalje. Šarlije je u “Riđobradom” (kao i u “Bluberiju” za koga je takođe pisao scenarija) bio sklon da priče stvara u serijama albuma; tako priča o actečkom blagu ima čak četiri dela “Ostrvo izgubljenih lađa” (objavljena u 8. knjizi), “Nestali sa ‘Crnog sokola’”, “Prokleto zlato Huakapaka” i “Grad smrti” (objavljene u 9. knjizi). Iz predgovora čitalac saznaje da je na početku crtanja epizode “Nestali sa ‘Crnog sokola’” Žiže preminuo. Šarlije i izdavači su pokušali da angažuju Lorga, Žižeovog sina koji je do tada pomagao ocu ali on, ispostavilo se, nije mogao samostalno da završi album; spasonosno rešenje je bilo angažovanje prekaljenog profesionalca Gatija koji je bio sposoban da album nacrta u Žižeovom stilu da bi u sledećim albumima polako uvodio svoj crtački stil kao i slobodniju montažu tabli koja potcrtava dinamiku akcije i celokupnu uzbudljivost priče.

        Rečju, i ovaj album potvrđuje da je “Riđobradi” nesporni klasik gusarskog strip žanra i istinski praznik za sve koji su, mladi duhom, skloni romantici i avanturama na “debelim morima” i egzotičnim predelima.

            (“Dnevnik”, 2025.)