Jedanaesti tom strip serijala „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938) koji je upravo ovih dana, na radost osvedočenih
stripoljubaca, objavila agilna „Čarobna
knjiga“ u standardno kvalitetnom izdanju (tvrdi povez, pun kolor i vrhunska
štampa), sadrži tri epizode: epizodu 31 - „Zmijsko
leglo“ (originalno objavljena 2011), 32 - „Bos“ (2012) i 33 - „Veliki
pas s plavušom“ (2014). Više od trideset godina od započinjanja serijala
(prva epizoda se pojavila 1979) Herman
ne posustaje; uprkos respektabilnom
životnom dobu (u vreme rada na ovim epizodama „prebacio“ je sedamdesetu)
bezmalo svake godine objavljuje novu avanturu dvojca Džeremaja i Kurdi (a ovaj
serijal nije jedino što radi već paralelno objavljuje i druge albume za koje
scenario najčešće piše njegov sin Iv).
U svakom slučaju, „Džeremaja“ je Hermanov prvi samostalni serijal i -
najdugovečniji! Nekada mladići a sada momci u punoj snazi, Džer i Kurdi i dalje
krstare uzduž i popreko nekadašnjih Sjedinjenih
Američkih Država razorenih međurasnim sukobom i bez funkcionalne centralna državna
administracija umesto koje su se u veliku igru golog opstanka ili propasti su
umešali novi-stari „igrači“ - kriminalci svih vrsta i fela. Jednom sjajna civilizacija
ustupa mesto primarnijim principima: nasilju, pljačkama, ubistvima i teroru; da
bi se održale manje zajednice moraju da se organizuju i uspostave kakve-takve institucije
reda i zakona koje obične ljude brane od kriminalaca i osiguravaju im „zadovoljavanje“
osnovnih životnih potreba. Ali, svaka vlast ima cenu sa „pratećim“ tekovinama:
besomučnim izrabljivanjem masa, korupcijom i (zlo)upotrebom moći za sitno i
krupno reketiranje. Ipak, stvari se menjaju pa ni Hermanova pozornica nije ista kakva je bila pre 30-tak godina; isprva
je srušeni svet ličio na Divlji zapad
ali se situacija postepeno menja u korist obnove tehnologija i tržišne
ekonomije. Džer i Kurdi sve češće nailaze na uspešne gradove sa slojem bogataša i
svakovrsnih moćnika koji žive izdvojeno od manje-više siromašnih masa i skloni
su svakovrsnim porocima i dekadenciji. Tako dvojac, pošto se Džer dopadne raskalašnoj naslednici,
uživa u luksuzu vile sa bazenima i poslugom dok se iza sjajnih fasada kuju
zavere za otimanje bogatstva (makar i po cenu bratoubistva). Gomila snobova
oduševljava se performansom umetnika u usponu dok služavka, ni kriva ni dužna,
životom plaća gazdine mahinacije. Džer i Kurdi biće angažovani da brane umetnika
ali to neće sprečiti definitivni raspad moćne porodice...
Dalje
putovanje kraj razrušenih autoputeva dovodi lutalice, u epizodi „Bos“, u gradić kraj napuštenog
lina-parka u vreme kada jedna banda pokušava da zauzme teritoriju druge. Džeru i Kurdiju pomaže momak koji ima problem sa majkom alkoholičarkom
nevoljnom da sinu dozvoli da se oženi. Gradske tenzije eskaliraju u otvoreni
sukob sa pucnjavom i pogibijama; Džer
ne uspeva da se izvuče sa borbene linije pa mu Kurdi juri u pomoć iako je trešten pijan! Komične situacije sa
pijanim Kurdijem koji baulja po
„frontu“ pod velom dima i prašine smenjuju se sa surovim razrešenjem sudbina
glavnih aktera u halama luna-parka. Konačno, policija, uprkos obećanju da se
neće mešati, zaključuje da sav cirkus predugo traje i nimalo nežno razdvaja
sukobljene... U epizodi „Veliki pas s
plavušom“ kapriciozna plavuša u najboljim godinama, koja šeta opasnog psa,
zapaža Džeremaju i nudi mu večeru u
četiri oka što ovaj odbija potvrđujući da je „otrov“ za žene iako nije
ženskaroš. No, kad otkrije da je Kurdi
nestao, Džer prihvata pomoć
plavušinog telohranitelja kako bi našao druga; Kurdi je otet u organizaciji starog protivnika Stoundriža kako bi se namirili dugovi iz prošlih vremena i starih
epizoda. Potraga za Kurdijem vodi do
luke u magli što Hermanu omogućava da
se majstorski poigrava senkama. Pošto loši momci budu eliminisani Kurdi odlazi da se obračuna sa
nalogodavcem otmice a Džer ispunjava
obećanje da će, ako kraj bude srećan, otići na ponuđenu večeru...
Herman osnovni zaplet strip priča obogaćuje prizorima života
običnih ljudi te humornim pasažima odnosno autocitatima i parafraziranjem
znanih situacija. Svojevrsni likovni kuriozum je epizoda „Zmijsko leglo“ u kojoj se Herman
vratio klasičnom crtež koji se naknadno boji (kako je i započeo serijal)
dok su ostale spizode rađene u maniru druge „faze“ serijala - u punom akvarelu.
Ovaj postupak posebno je ubedljiv u scenama koje se dešavaju kada je svetlo
slabo (noć, sumrak, magla) i tada je Hermanova
četkica odista majstorska.
Rečju,
Hermanov „Džeremaja“ neprestano razgranava i produbljuje svoje priče kontinuirano pomerajući kvalitete serijala ali
i celokupnog korpusa naučnofantastičnog
stripa. Lepo je videti staru legendu koja je i dalje u izvrsnoj formi.
(„Dnevnik“,
2020.)
Нема коментара:
Постави коментар