ДНЕВНИКОВА КЊИГА: Сазвежђе Лем

Извор: Dnevnik.rs
    
Приредио: Саша Радоњић, Издавач: Соларис 2019.


Антологија прича “Сазвежђе Лем” коју је приредио Саша Радоњић на једном месту обједињује ауторе који су били у најужем избору за награду “Станислав Лем” коју додељује новосадски “Соларис”. Антологију чине приче најбољих домаћих писаца које су писане у често неправедно запостављеном кључу фантастике, научне фантастике, хорора и слипстрима.
Писање и сањање као синоним са стварањем света присутно је код Филипа Давида и Јовице Аћина који имају по две приче у овој збирци. Занимљиво је да приче Јовице Аћина „Отац сан“ и Филипа Давида „Ја сам неко други“ обе поетизују фигуре очева који се појављују као архетипски јунаци у симболичким причама (значењски повишен лик оца, по трећи пут, али у другачијем контексту, појављује се и у Кнежевићевој приповетки).
Илија Бакић пише под утицајем Борхеса у сјајној причи „Свод“ у којој калифов научник покушава да пробије кристални небески свод који су он и његови радници затекли у облацима пошто су саградили огромну кулу. Нарација у крајње сажетој и поетичној причи је тако густо ткана, да се готово после сваке реченице отварају „удице“ потенцијалних, нових прича, које би „Свод“ могао да отвори.
Помало шаљива прича „Телефон“ Зорана Живковића бави се писцем ког сам Ђаво (и то преко телефона) поставља у немогућу позицију да одабере да ли жели да постане популаран за живота и заборављен после смрти, или презрен за живота, а легенда пошто напусти овај свет. Варијацију на тему уметника који прави договор са Нечастивим доноси и прича „Ктулујско око“ Бобана Кнежевића али овај пут у далеко мрачнијем тону, натопљена лавкрафтовском фантастиком.
Крвава хорор прича Горана Скробоње (чије је приповедање увек, без промашаја „заразно“ за читање), прати необичног главног јунака који је краљ пиратских видеотека.
За Новосађане ће свакако занимљива бити прича Мирјане Новаковић и благи омаж „Досијеу икс“ о жени која истражује чудне појаве на плацу срушене кафилерије на Клиси, и покушавајући да открије да ли је истина да свако ко залута на то место неповратно изгуби седам минута живота.
Многе приче из збирке прате класични фантастични образац са кратком и језгровитом нарацијом, и поентом или обртом на крају. Једна од таквих је свакако и динамична „Закључана соба“ Ота Олтвањија, о породици која се носи са смрћу мужа и оца.
Осим поменутих аутора, у збирку су уврштене и приче Ђорђа Писарева, Горана Петровића, Лауре Барне и других. „Сазвежђе Лем“ је једна од оних књига које су пријатна вечерња или поподневна забава, пошто су приче маштовите и вешто написане.
Настасја Писарев


0 komentara:

Постави коментар

top