„Pogled s trema“, nova knjiga Petra Cvetkovića, relevantnog pesnika srednje generacije, nosi podnaslov „Pesme i posvete“ i sazdana je od tridesetak pesama koje nisu podeljene/svrstane u cikluse. Samo dve pesme su datirane u 1981. godinu dok pet (negrupisanih) pesama nosi posvetu a još dve korespondiraju sa delom drugih pesnika - Ivana V. Lalića („Na korak uz Voyage philosophique“) i Vaska Pope („Otac i sin“). Znatiželjni čitalac, otuda, nema, sem jedne, direktnih naznaka kojima bi se rukovodio pri iščitavanju knjige. Naravno, upravo ta jedna naznaka - izostanak ciklusa - ispostaviće se kao relevantna za njeno doživljavanje i tumačenje. Naime, odsustvo podela na manje celine može biti (u ovom slučaju i jeste) znak da je autor drugačije koncipirao knjigu: umesto izdeljene/fragmentarne vizure opredelio se za široki pogled, za „total“ (poslužimo se filmskim terminom) stvarnosti, materijalnog i duhovnog sveta. U takvoj vizuri, pak, ništa nije posebno naglašeno jer su svi detalji jednako tretirani, bez akcentovanja/apostrofiranja; kao rezultat takvog stava pogledom/prostorom dela dominira celina, njene karakteristike kojima svaka jedinica daje svoj doprinos ali je opšti utisak, ipak, veći nego što je zbir pojedinačnih činilaca. Ovo stoga što celinu čine i interakcije segmenata/detalja koje su, opet, deo dinamike celine. S druge strane, ovaj rakurs olakšava pojavu, mešanje i kontrapunktiranje različitih nivoa opštosti, mikro i makro horizonata, konačno, i pojavnosti i duhovnosti.
            Otuda nema nikakve zbunjenosti/začuđenosti kada se elementi ruralnog nalaze tik uz urbane, bilo u istoj pesmi ili u pesmama koje stoje jedna uz drugu. Kraj njih su i stihovi u kojima su ova dva životna koncepta pomešana jer jedan prerasta u drugi ili oni, čak, postoje paralelno - što, čini se, sugeriše i naslov knjige: širinu/slobodu pogleda sa kontrolisanim zaleđem/staništem. Pomenuta ravnopravnost nastavlja se i u nepostojanju vrednosnih razlika, u odbijanju da se neki način potencira na štetu drugog; čak se ne govori ni o tome da je jedan stariji a drugu noviji, savremeniji (što bi, možda, sugerisalo da je taj nepredniji spram onog zaostalijeg). Ovakva izmirenost doneće i poseban kvalitet - spoznaju da u temeljima i jednog i drugog načina postojanja/opstajanja (po)stoje dublje vrednosti i principi koji nisu vidljivi ovlašnom posmatraču ali jesu prisutni i određuju kako trajanje jedinki tako i zajednica. Rušenje tih temelja uzrokuje nestabilnost, izmeštenost i slabost čoveka/društva. Tome će doprineti i odvajanje od krucijalnog, fundamentalnog elementa Prirode odnosno gubitak poštovanja za nju.
            Pesme sa posvetom su, po svojoj prirodi, lične, usmerene na čoveka sa imenom i prezimenom i predstavljaju/slikaju ili nekakav zajednički doživljaj i sumiranje međusobnih odnosa ili daju portret imenovanog. Bilo da je njihov iskaz fokusiran na pojavno ili na njegov duhovni odraz odnosno bilo da je ton lepršavo duhovit ili seriozan ovakvi stihovi svojim postojanjem svojevrsna su glorifikacija trenutka svakodnevice kao i njegovog postojanja, kao sastavnog dela, u nizu koji traje godinama/decenijama. Spremnost da se (pre)poznati proces razotkrije fokusiranjem na, kao bitan, jedan njegov segment, ma kako sićušan se činio, daruje takvim stihovima/pesmama plemenitu patinu duboke istinitosti.
            Sledstveno rečenom, upravo se ovaj postupak može imenovati kao skriveni, a težišni, u bezmalo svim pesmama ove knjige. Cvetković početnim stihovima „identifikuje“ sliku/situaciju da bi ih potom postavio u kontekst životnog trajanja/procesa. Često je trenutak/tačka oslonca pesme detinjstvo u kome se, po prirodi stvari, upoznaje okruženje i stiču znanja/stavovi koji će trajati kroz mladost i stasavanje sve do zrelosti i poznih godina. Bitan deo učenja je otkrivanje Prirode, biljaka i, u nekolikim pesmama pomenutih, ptica (gavran, vrana, golub). Identifikovanje drveća sa ljudima svakako je deo ruralne životne mudrosti ali i deo dubljih, animističkih odnosno arhetipskih slojeva kolektivnog (ne)svesnog. Vezivanje sudbine čoveka sa sudbinom drveta, nalaženje/prepoznavanje zajedničkih osobina - od rađanja i starenja do paralelnih situacija izmeštenosti iz prirodnog staništa i opstajanja u drugoj klimi/sredini - težište je pojedinih pesama koje je odmah na početku knjige izrečeno tvrdnjom „U svakom dvorištu nečije drvo živi“ („Dud“) i dopunjeno pozivanjem na ingenioznu sliku Vaska Pope o želji negove supruge da ima malo zeleno drvo koje će trčati za njom („Otac i sin“).
Motiv meseca takođe će se pojaviti u par pesama, u različitim inkarnacijama/menama (mlad mesec, uštap), kao mistični, zloslutan/zlokoban simbol onostranog ili, pak, u pesmi „Mesec neuskrsli“, kao fenomen podložan  (ipak) različitim doživljajima i tumačenjima (koja nisu samo fatalna).
Širina pogleda na Prirodu i dubina njenog razumevanja ograničeni su ulaskom u gradske zabrane pa se, stoga, odjednom ne zna pripada li raspukli hrast kneževom pisaru koji ga je posadio, munji ili - gradskim službama? U tim i takvim okvirima prirodnost je redukovana, ukalupljena pa je i otvoreni pogled (s trema) na reku srećni sticaj okolnosti a prizor imele u parku atrakcija koja, onima koji su u stanju da je opaze, prepoznaju odnosno dosete se detinjstva na selu, budi sećanja i asocijacije sve do one konačne, ultimativne da je imela bila ne samo parazit već i lek za - šugave ovce. U gradu ona je, međutim, samo incident, neočekivani upad nekanalisane Prirode (mada se neke ošugavele ovce-ljudi kojima treba kao lek lako mogu naći).
Sloj iskonskog doživljavanja jedinstva sa Prirodom, njenih tokova, podstaknut detaljima na koje se u običnom življenju ne obraća dužna pažnja (puzavica) ili se prihvataju kao pojave bez značenja (padine, reke), proplamsava u stihovima ove knjige i boji ih bezvremenošću u koju su ugrađeni svačiji životi, ma koliko bili (ne)svesni svojih veza sa iskonom. Jer svi koji, u svojoj samoljubivosti i veri da su jedinstveni/neponovljivi, previđaju da su tek deo dugih nizova postojanja raširenih/prepletenih svuda oko njih, ostaju uskraćeni za spoznaju velike tajne sopstvene (ne)prolaznosti.

(„Koraci“ 1-3, 2016.)

0 komentara:

Постави коментар

top