PATAGONIJA No 4, oktobar '95 O ALTERNATIVI

O ALTERNATIVI

Kao i sve pojave koje u sebi sadrže mnoštvo raznovrsnih elemenata i alternativni strip se najlakše može odrediti negativnom definicijom odnosno onim što nije. Po takvoj definiciji alternativni strip bi bio sve ono što nije komercijalni strip. Ovo je najjednostavnija ali i najneodređenija pa stoga i netačna tvrdnja. Ipak, ona egzistira u razgovorima na temu stripa bez obzira na svoju pogodbenost. Tako se stripu čini medveđa usluga: kad se već (vrlo teško) pristane na bilo kakvo razmatranje stripa kao umetnosti (a ne kič-šund otpada) analitičnost se zamenjuje uopštavanjem koje nosi pečat prilike/potrebe za koju se čini. Komercijalni (ili je ipak bolja odrednica klasični; komercijalno je ekonomska a ne generična odrednica) i alternativni strip isuvuše su složeni i međusobno prepleteni da bi se olako i striktno ubacili u strogo odeljene fijoke.
            Klasični strip je u vreme svog nastanka svakako bio alternativna pojava spram dotadašnjeg tekstualnog i vizuelnog izražavanja. Spoj ova dva elementa u stripu rezultirao je specifičnim amalgamom za koga važe posebni zakoni. Pored komičnog, na gegu zasnovanog i zadovoljnog stripa, pojaviće se, u prvim danima stripa, i apsurdističko-apstraktna „Maca Šiza“ i fantazmagorični „Mali Nemo“. Danas su ovo klasična dela 9. umetnosti ali novotarije koje su doneli u vreme svoje pojave nesporne su kao i njihov uticaj na dalji razvoj stripa. I ostali strip podžanrovi (avanturisitčki, istorijski, vestern...) imali su svoje inovatore. Popularnost i komercijalna isplativost potisli su ipak autore voljne da istražuju granice medija. Masovna proizvodnja traži isto takvu prodaju i potrošnju i ne trpi robu koja ove imperative ne ispunjava. Mogućnosti eksperimenta u takvom sistemu minimalne su. Granice sindikalnog stripa stvorene zarad unifikacije ponude vrlo su krte i svode se na brušenje grafizma, manirizam (Hagarda, Kanifa i sličnih) kojim se odstupa od realističnog crteža, te lake subverzije u priči (starenje junaka kod Princa Valijanta, odnosno moralne kontraverze koje će kulminirati u prihvatanju antijunaka priče). Vrhunac manufakture u stripu su Marvel i DC produkcije koje razbijaju stvaranje stripa na faze rada (od smišljanja priče, dijaloga, skica, crtanja junaka, pozadina, tuširanja, bojenja i upisivanja teksta) koje izvršavaju posebni, zamenjivi radnici a ne stvaraoci, a sve zarad redovnog izlaska svezaka sa novim i novim epizodama. Otpor ovakvom obezljuđenju, obezdušenju stripa je Evropski autorski strip, mada i u Evropi srećemo blage verzije američkog sistema (italijanska Boneli Milano produkcija, pokušaji novosadskog Dnevnika, Forum-Marketprint Novi Sad/. S druge strane ne treba smetnuti sa uma Marvelovo razbijanje ustaljenog izgleda table koje će moderni strip oberučke prihvatiti i koristiti.
            Andergraund erupcija 1970-tih vraća na scenu alternativni strip. Pridružiće joj se pop-artovsko igranje strip formom (Vorhol, Lihtenštajn) i subverzivni elementi u „klasičarskom“ taboru (npr. Mebijus već u „Hermetičkoj garaži“, Prat i dr.). Mutacija andergraunda išla je u pravcu ostajanja u istom tematskom krugu koja je garantovala prodaju određenoj publici (što je rezultiralo istrošenošću tema i vrednosnom jalovošću) odnosno daljeg razvoja u nepoznato, put novih horizonata grafičko literarne forme. Istovremeno, klasičarski stip je preuzimao i preuzima sve što može da upotrebi, pa se samim tim menja, polako i postepeno, evolucijski, ali svakako definitivno.
Današnja strip alternativa koristi sva iskustva prethodnika iz oba tabora, kao i celokupnu kulturnu zaostavštinu i savremenost. Njena naklonost prema junacima koji se nastavljaju poznata je, ali ne i ultimativna. Parafraziranje ranije ispričanih priča, varijacije na iste teme, citati, autorska samosvest i distanca, insistiranje na bizarnom i šokantnom ali i prefinjenom, davanje prednosti grču inspiracije nad temeljnim, dugogodišnjim radom, mnoštvo grafičkih modela i antimodela, približavanje vizuelnim medijima, patchwork - sve to egzistira u krilu alternative u rasponu od bliskog susreta sa klasikom do odbacivanja olovke i crtanja preko kompjuterske tastature. Mogućnosti su nebrojane i nesagledive. Alternativni strip je još jedan umetnički krik u haosu kraja veka. Briljantan, konfuzan, nedorečen, neodoljiv. Skeptik bi lako zaključio, da je jedina konstanta ovog strip opredeljenja ne više ni tabla ili uokvireni crtež na njoj, već samo papir na kome se delo-slika umnožava. Možda to i nije pogrešan utisak ali je reč ipak samo o formi dovoljnoj da zadrži oblik, kostur stripa, a da ne uguši njegov narastajući duh.
Patagonija se trudi da taj duh oseti i predstavi ga poklonicima.

P.S.
            20.08.1995. umro je Hugo Prat. Stvarao je magijske krugove utopljene u stilizovani crtež, ponekad sveden na čisti odnos belih i crnih površi. Njegov junak, Korto Malteze, ostaje poslednji romantični pustolov XX veka, čije su avanture esencije tajne i oduševljenja potragom za njenim otkrovejem.
            Patagonija upućuje poslenji naklon poštovanja i zahvalnosti Velikom Majstoru.
1995.

0 komentara:

Постави коментар

top