Novi SF triler Džona Karpentera „Oni žive“ je film ŽNJ klase kojim gospodin Drvodelja potvrđuje liniju (krivudavu) svoje karijere u kojoj snima zanimljive filmove (i obavezno ih zabrlja) i one druge koje bi svako ko drži do svoje režiserske fotelje izbegavao u širokom luku. Ali, šta se tu može, gospodinovo geslo je: Akcija, akcija űber alles!
Ovaj put pokriće za lomatanja su gadni vanzemaljci i njihovo tiho osvajanje voljene nam Zemlje. Elem, „oni“ su se uvukli među nas i „žive“, izrabljuju nas i tupe našu oštricu briljantne pameti manipulišući reklamama (kao da je to nešto novo) podržani od gomile domaćih izdajnika. „Oni“ su isti kao i mi i sve je normalno dok se na nos ne ture specijalne naočari i istina da su „oni“ gadni izbije na videlo (video). Naravno, jasno je da mi to nećemo trpeti i da to (ono) znači samo jedno – rat! Dvojica bildera (crni i beli) krenuće u odsudni boj.
Nema govora o nekoj dubljoj metafori u svemu ovom (kao npr. da je u pitanju kritika – ne daj Bože – kapitalizma ili sl.). Jok. U pitanju je samo pozornica, alibi za bavljenjem pucanjem. A i tu nema ničega zanimljivog. Samo rutinsko ispunjavanje minutaže. Koreografija nasilja (kako se to stručno zove) je traljava. Pekimpo i Leone se cerekaju u grobu.
            Jedino je pohvalno što režiser nije otišao tako daleko da pusti onu gornju dvojicu da baš do kraja razbucaju one koji žive jer to bi zaista bilo previše (zato je ovaj film ŽNJ a ne ŽŠ klasa).
            Sve u svemu: fuj-fuj-bljak.
            Pouke:
a)     ne verujte ribama sa izbledelo-proceđenim očima – te sigurno rade za mrskog neprijatelja;
b)     ne gledate ovaj film, tako ćete i dalje zadržati staro mišljenje o Dž. K. a ono je sigurno bolje nego što bi bilo posle gledanja ove skalamerije.
P. S.
            Ipak, da ne grešimo dušu, ima u filmu i jedna antologijska scena tuče kad beli bilder pokušava da utuvi u glavi (ili bar da istu razbije) crnom da stavi naočari. Crni pošteno istrajava u odbrani svog kursa miroljubive koegzistencije ali beli ima jače argumetne. I tako - demokratija šljaka!!!

(„Emitor“ br. 117, 1992)

2 komentara:

Mr Wes Carpenter је рекао...

Sva sreca te ovu kritiku nece videti mnogo ljudi, pomislili bi da je film stvarno los :) Istina, "Oni zive" se ne moze uporediti sa filmovima poput "Noc vestica", "Stvor", "Napad na policijsku stanicu 13" ili "Starman", ali je to 100% licni Karpenterov film, snimljen pod njegovom kontrolom, a ne studijskom i zasluzuje postovanje. Doduse, to je njegov poslednji visoko priznat film od strane kritike (od strane publike su to bili Vampiri, simpaticni komercijalni hit). Zamisli kad bismo osudjivali Skorsezea zbog "Njujork, Njujork", Tarantina zbog "Death Proof" i "Dzeki Braun", Olivera Stouna zbog "U Turn" ili Kopolu zbog "Twixt-a". Stolar je ipak legenda, a "They Live" je usao u istoriju kao jedan od znacajnijih sf-ova 80-ih.

Анониман је рекао...

Филм није лош и на метафоричан начин осликава актуелни Вавилон. Приказ је исувише негативан, иако сматрам да филм није ремек дело, далеко је од неинспиративног,

Постави коментар

top