Godina u kojoj je obeležena 60-togodišnjica domaćeg stripa u Srbiji ostaće zapamćena po entuzijazmu malobrojnih i apatiji ostalih što, u krajnjem slučaju, odražava nedefinisano mesto 9. umetnosti u ovdašnjem kulturnom miljeu. Strip ostaje prepušten ćudima tržišta (nerazvijenog i skučenog, sa siromašnim kupcima), nepomagan i nepredviđan u okvirnim planovima kulturne politike. No, uprkos tome, promene – na bolje – dešavaju se: stasavaju novi strip autori svežeg senzibiliteta i beleže uspehe u zemlji i svetu (makar su neki, npr A. Zograf, poznatiji u inostranstvu nego ovde), pojavljuju se nova izdanja. Mada izolovan u geto, strip opstaje. Teško, mučno, uz velike opasnosti da nestane.

Slavlja
 
          
Da domaći strip ima dugu i bogatu tradiciji podsetila nas je izložba „60 godina stripa u Srbiji“, održana u okviru XXXII Likovnih susreta u Subotici. Autor izložbe Slobodan Ivkov (zapaženi stvaralac i teoretičar stripa) uložio je vanredan trud da prikupi, klasifikuje i predstavi svo blago domaćeg stripa iz proteklih decenija, počev od 1935.g. kada je u „Ilustrovanoj nedelji“ objavljen prvi strip-kaiš „Avantura detektiva Hari Vilksa“ iz pera Vlaste Velkića. Ivkovljev napor je značajniji i kulturološki vredniji kad se ima u vidu da je u pitanju pionirski poduhvat u ovoj oblasti (izuzmu li se poneki parcijalni pokušaji obrade strip istorije). Katalog koji prati izložbu svakako će još dugo biti izvor podataka o autorima i dešavanjima na domaćoj strip sceni koja je bila itekako raznovrsna i kvlaitetna.
            Nekih 20-tak dana pre Subotičke izložbe (koja je tokom godine preseljena u Novi Sad), dakle početkom februara 1995.g. u Kragujevcu je otvoren Prvi godišnji salon stripa, kao dokaz da je strip na ovim prostorima živ i u usponu. Na Salonu, koji je kao urednik programa vodio Đorđe Milosavljević (i sam uspešan strip autor) dodeljene su nagrade za strip album (Milosavljeviću i Jovanoviću za album „Kalokagarti“), strip inovaciju (Zoranu Tuciću i Danilu Miloševu) odnosno pohvale zaslužnim autorima i izdavačima.
            Niz cehovskih proslava (svakako važnih za strip kulturu) nastavljen je septembra u Gornjem Milanovcu na Drugim danima stripa, na kojima je, uz prigodne izložbe i razgovore obeleženo 40 godina stripa u izdanjima „Dečjih novina“.

Strip na ulici
            Svaki poznavalac stripa zna da je prva linija borbe za pridobijanje mladih ljubitelja 9. umetnosti i dalje na uličnim kioscima štampe, mada se vremena ubrzano menjaju i sveske šarenih korica sa pričama u slikama gube svoju raniju atraktivnost koju nasleđuju video i kompjuterske igre (shodno tome i profil konzumenata se menja – sve je veći udeo starijih čitalaca). Ipak, zahvaljujući medijskoj pogodnosti (strip i dalje možete čitati praktično na svakom osvetljenom mestu što za elektronske zabave, za sada, ne važi) ulični kiosci i dalje su značajni za priliv nove strip publike. U ovdašnjim uslovima međutim, ulična prodaja ima sve manju ulogu jer broj izdanja koja idu na kioske neprestano opada. Opravdanja za ovakvo stanje su brojna: od visoke cene „jeftine“ roto hartije, loše organizovane distribucije koja automatski umanjuje dostupnost stripova potencijalnim kupcima – što vodi do slabe prodaje, uz koju ide i kašnjenje pristizanja novca od prodaje izdavačima i nepokrivanja ni osnovnih troškova
štampe novog broja i – posle 3-4 broja izdanje se gasi. Konačni rezultat je definitivni nestanak strip publikacija u kioscima. Takvu sudbinu doživeli su: strip magazini „Finesa“ (okrenut prevashodno domaćem humorističkom stripu), „Balon“ (koji nije stigao da jasno izgradi svoj profil), te „Free“ (objavljivao je kompletne epizode stranih stripova) odnosno „Totem“ (strip album u punom koloru takođe sa stranim stripovima).
            Tako je strip ponovo (kao i 1993.g. i u prvoj polovini 1994.g.) nestao sa ulica. Tek su poslednji meseci 1995.g. doneli ponovne pokušaje kraljevačkog privatnog izdavača „Maverick“ (sa popularnim „Alan Fordom“); usledilo je zatim izdanje „Luxor strip“ kao domaća verzija Marvel super heroja i, pred sam kraj godine, početak repriziranja „Asteriksa“ (u obliku kolor strip albuma sa cenom većom no što je za kioske normalno) u izdanju Politike.
            U ovakvoj, ne naročito povoljnoj situaciji, treba neizostavno pohvaliti jedno izdanje koje cele godine konstantno objavljuje stripove. U pitanju je „Politikin zabavnik“ koji, čak i uz slab otisak i sklonost prema ’krojenju’ tj. skraćivanju (istina sve manju) stripova, zaslužuje pažnju jer je u 1995.g. objavio  veoma kvalitetne stripove iz tzv Francuske škole. „Zabavnik“, na žalost, ostaje izuzetak koji potvrđuje pravilo nestanka stipa sa ulica.

Strip u knjižarama
            9. umetnost se u knjižarama pojavljuje u dva oblika: kao magazin i kao album.
            Dva strip magazina različitih koncepcija pojavila su se po dva puta u 1995.g. Strip magazin „Tron“ (izdavač „Bata“, Beograd), okrenut klasičnijem konceptu 9. umetnosti, u brojevima 8 i 9 donosi nove radove stalnih saradnika (Gera, Ivana Filipović, Milosavljević, Brada, Stankovski, Redžić i dr.) uz dodatak stripova svetski poznatih autora (Moebius, Breccia, Franquin, Watterson). Kako to konstatuje Dragan Savić, urednik, magazin je kompromis između onoga što je moguće postići i onoga što bi se želelo, kako po pitanju finansiranja izdanja tako i izbora i kvaliteta priloga sa domaće scene koja se još uvek konstituiše (posle velikog rastura autora početkom 90-tih).
            „Patagonija“ je strip magazin okrenut alternativnom stripu koji (za razliku od onog klasičnog) poslednjih godina beleži značajan uspon i razvoj odnosno uspehe kako u zemlji tako i svetu. Autori novog senzibiliteta, eksperimentu naklonjenog, uspešno se predstavljaju u Evropi i Americi. Nekolicina njih (Zograf, Redža, Wostok, Lola, Grabowski...) učestvovala je na međunarodnim strip konkursima „Signed by War“, „Formaline“, „Anti Nazi“, „Eko-strip“, odnosno objavljivala radove u izdanjima kakva su slovenački „Stripburger“. „Patagonija“ je od andergraund izdanja prerasla u ’regularno’ štampano i distribuiranu publikaciju otvorenu za sve vrste novih ideja u 9. umetnosti. Jezgro saradnika ovog magazina čine autori Vršačkog strip pokreta (Wostok, Lola, Grabowski, Genevra-Odin, Jozef Škoda, Atma) a svojim radovima su zastupljeni i A. Zograf, Redža, Stojanović, Cvetković i drugi. Međunarodna povezanost alternativi naklonjenih autora i čitalaca omogućila je da svoje radove u „Patagoniji“ objave i slavna imena kakava su Martin, Woodring, Ruiters te Ambre, Doucet i dr. I na ovaj način je potvrđen jedinstven fluid između umetnika koje, ma koliko bili različiti u pojedinačnim izrazima, spaja ideja o nužnosti razvoja stripa.
Slična interesovanja za alternativni strip nalazimo i u „Tripu“ koji se drugi put pojavio kao tematska celina niške „Gradine“. „Trip“ uređuje Bane Miltojević, dobar poznavalac andergraund stripa.
Od strip albuma stranih autora najveću pažnju nesporno zaslužuje „Priča o Veneciji“ Huga Prata (preminulog u leto 1995.g.). U pitanju je još jedna avantura poslednjeg romantičnog heroja Korto Maltežanina, koji ponovo pokušava da razreši neku od drevnih tajni skrivenih iza prašine vekova, magije i mistike.
Strip albumi domaćih autora retkost su u 90-tim. A domaći strip album u boji nije se pojavio u ovoj deceniji sve do objavljivanja „Trećeg argumenta“ Zorana Stefanovića (scenario) i Zorana Tucića (srtež). No, na stranu ovaj kuriozum, u pitanju je vanredno dobro uobličen rad u svim segmentima, što je zalog kvalitetnog stripa. Stefanović se poduhvatio teškog zadatka da tri priče Milorada Pavića prevede u drugi medij i uspeo da to učini tako da strip verzija ne bude opterećena literarnim predloškom (te ne bude puka ilustracija literature). Strip funkcioniše potpuno samostalno, ima sopstveni tok i ritam i zatvara se, poslednjom tablom, u kompletno delo. Svedenost Tucićeve linije i fino kontrolisanje boje prate tenziju zahtevnih priča. U svakom slučaju, u pitanju je rad koji vraća veru u kvalitete domaćeg stripa i otkriva velike stvaralačke potencijale svojih autora. Nedovoljna medijska pažnja (nesrazmerna vrednosti stripa) koju je album privukao dokaz je nužnosti agresivnije marketinške akcije izdavača (koja je ovog puta izostala).
„Dečje novine“ su, u sklopu pominjane proslave jubileja stripa u svojim izdanjima, objavile album „Tri života“ Konstantina Kuznjecova, jednog od autora koji su stvorili i uzdigli srpski strip. I ovaj album je dokaz vrednosti tradicije koja je nedovoljno predstavljena i poznata (na našu štetu i sramotu).
Kao zanimljiv poduhvat pomenimo i album-zbirku kratkih stripova „Sve je to ljudski (ili možda nije?)“ Zlatka Milenkovića. Mladi umetnik opredeljen je za karikaturalni strip na političke teme uz poneki metaforički izlet koji otkriva njegov stvarni talenat.

Ostala izdanja i mediji
            Strip se pojavljuje i u krajnje neobičnim pakovanjima kakvo je npr. „AUT! – zidni strip magazin“  u izdanju Pokreta za mir Pančeva. Drugi po redu „AUT!“ okupio je 6 autora iz celog sveta (Italija, SAD, Engleska, Francuska, Slovenija, Jugoslavija – A. Zograf) koji iscrtavaju svoje vizije društveno-državnog terora nad pojedincem. U pitanju je interesantan i uspeo eksperiment. „AUT!“ je štampan na plakat formatu te bi prvenstveno trebao biti lepljen po zidovima na javnim mestima.
            Priče u slikama pojavljuju se i kao sastavni deo knjiga („U vozu za Diznilend“ izdanje SKC), omota ploča (Leo fon Punkenstain za ploču „El orga“), časopisa („Vreme dece“, „Vreme zabave“ za po nekoliko tabli koje valjda treba da začine sadržaj).
            Tekstovi o stripu i dalje su retkost. Beležimo one u „Književnoj reči“, „Košavi“, „Vajevskoj književnoj radionici“, „Sveskama“, „Vremenu“, „Četvrtom talasu“. Posebno skrećemo pažnju na članke u novosadskom „Dnevniku“ gde čuveni V. Fumeti redovno prati tekuća strip izdanja.

Zaključak
            Umesto bilo kakvog zaključka konstatujmo da je 1995.g. počela slavljima iza kojih su sledili sušni meseci uz retka strip radovanja a zatim se ponešto, stidljivo promenilo. Šta će biti dalje niko ne može da predvidi. Ostaje nam nada da će priče u slikama nastaviti da žive da bi proslavile barem svoju stogodišnjicu u Srbiji.
(1996)

0 komentara:

Постави коментар

top