Ljubomir Damnjanović - Ljuba, prešao je sve stepenice, od podnožja do vrha piramide Naučne Fantastike. Najpre ga je zadesio sudar sa ovim oblikom umetničkih sadržaja a kako to reče Pol Oster "kada jednom osetiš ukus budućnosti, tu povratka nema", jer se uvek iznova vraćaš svetovima bez granica nastanjenim čudesima koja ustreptalo otkrivaš i osvajaš, a što te daruje drugačijim uglom sagledavanja svakodnevice.
            Nakon ove inicijacije od svakog pojedinca zavisi hoće li ostati u mnoštvu nemih, pasivnih konzumenata ili će ga žeđ za novim saznanjima voditi dalje, na nova traganja i ka istomišljenicima. Ljuba ih je našao u Klubu ljubitelja naučne fantastike "Lazar Komarčić" i može se reči da su i on i klub zajedao stasavali. Ljuba postaje aktivni učesnik u diskusijama, saradnik i urednik fanzina-časopisa "Emitor", prevodi vesti, članke, priče i romane, odgovoran je za "razmnožavanje" "Emitora" i slanje članovima kluba van Beograda. Redovan je član žirija na konkursima "Znaka Sagite", spreman da iščita svakovrsna pisanija i da neka, dajući oduška svom (ne)zadovoljstvu, baca kroz prozor a potom ipak izlazi da bi ih pokupio; reč je konkretno o (ne)delu "Prenatalni život" autora ovih redova. Kada je krajem 1996. g. "Emitor" gotovo zamro Ljuba ga je svojim radom povratio u život, tražeći od saradnika da se angažuju i pridruže. Mogli ste se sa punom sigurnošcu osloniti na njega po pitanju svih klupskih dešavanja iako je sve radio tiho i nenametljivo, baš kao što nije voleo da ističe svoje veliko poznavanje žanra i mnoštva knjiga koje je iščitao. Zahvaljujući redovnim obilascima knjižara prvi je znao koje su se knjige bliske žanru pojavile i upozoravao je na one koje valja pročitati. U Narodnoj biblioteci Srbije “skidao” je sa Interneta vesti i nove SF priče.
            Sledeća stepenica bila je gotovo neminovno logična - Ljuba je počeo da piše SF priče. Isprva se to moglo podvoditi pod kategoriju fanovsko-amaterskog pisanja; prvi radovi patili su od početničkih propusta, neuverljivih zapleta ili nespretno sročenih objašnjenja, likovi su bili smušeni, rečenice rogobatne. Dodatna otežavajuća okolnost je bilo Ljubino nepristajanje da priču dorađuje, glača, već je odmah išao dalje, kao da mu se žurilo u nove avanture. No, nesporno se videlo da on ima talenta a da mu nedostaje iskustva.
            Posle nešto priča “razbacanih” po "Emitorima" Ljuba je krajem 1996. g. deo njih sakupio u zbirku "SF priče". Ubrzo je ovu knjigu dopunio i pod naslovom "Ka dalekim kapijama i svetovima" objavio kao "Emitor" za decembar 1996. g.
            Ova prva pojavljivanja kao da su Ljubu oslobodila sumnji i nedoumica i u 1997. g. u "Emitorima" se pojavljuju dve njegove knjige: u broju 311 roman "Vi što maštate o sreći" a u broju 313 zbirka "Crni gral". Roman je potpuno iznenađenje za dotadašnje Ljubine čitaoce; priča funkcioniše bez većih teškoća, drži pažnju a propusti u njoj lako se daju ispraviti i ne opterećuju ukupan, povoljan utisak. "Vi što maštate o sreći" je vrlo dobra knjiga autora koji napreduje velikim koracima. Zbirka "Crni gral" sadrži priče nejednakih kvaliteta ali je više onih dobrih (a ima i onih koje bi bile bolje da su dorađene). Nekoliko njih uvodi čitaoce u svet srpskih vampira u kome Ljuba nalazi svoj teren. Serijal će se razvijati u dva smera: jedan prati dogodovštine srpskog vampira u svetu a drugi njihovo potucanje po domaćem terenu. Priča "Miris vanile" trebala bi se pojaviti i u antologiji “Srpske horor priče” koju su priredili Vasa Pavković i Dejan Ilić.
            Zbirka "Deda, tata i ostale ale i prikaze", objavljena u "Emitoru" 313, u 1998. g. bavi se (ne)spretnim i ne naročito bistrim vampirima domaćeg podneblja. Spoj horor elemenata i humora pleni pažnju i razgaljuje čitaoca. Kratki roman "Malteški šišmiš", "Emitor" 336 iz 1998.g. je kalambur srpskog vampirizma, Šerloka Holmsa, Brem Stokera i "Dosijea X", za smeh i intelektualne igrarije. Ovaj postmodernistički manir preplitanja različitih literarnih predložaka primenjivan je u još nekoliko priča (i u onoj objavljenoj u "Orbisu" leto-jesen 1999. "Primamljivost tame") a Ljuba je imao planove da se ovaj deo serijala i dalje razvija. U finom balansu lokalnog kolorita, humora i literarne tradicije Ljuba je otvorio polje kojim se sigurno kretao.
            U "Emitorima" 372 do 379, objavljenim u ratno doba 1999. g., u noveli "Povratak kapetana Zorana" Ljuba uspešno parodira zabavno-avanturističke romane iz 30-tih godina, otvarajući još jedno moguće polje svog interesovanja.
            Na žalost, sve planove prekinula je iznenadna smrt, upravo u trenutku kada je Ljuba sigurno stao na najviši stepenik SF piramide izrastavši u samosvojnog, valjanog pisca. Kao takvog pisca zabeležiće ga anali srpske naučne fantastike a oni koji su ga poznavali sećaće ga se kao dragog, izuzetnog čoveka i prijatelja.
            Mnoštvo Ljubinih priča ostalo je razbacano po stranicama "Emitora" odnosno u rukopisu. Priče koje objavljujemo u ovom broju "Orbisa" tek su delić njegove zaostavštine.

            Priče Ljubomira Damnjanovića objavljene u ovom broju „Orbisa“: “Miris vanile”, “Lazar”, “Anđeo i praznina”, “U snovima”, “Sad but true”, “Grafit”
            Tekstovi objavljeni u ovom broju „Orbisa“:  Ilija Bakić (Uspon do vrha), Tihomir Jovanović (Odlazak kapetana Ljube), Ivan Nešić (Vodič kroz galaktičku tminu), Goran Skrobonja (In memoriam Ljubomir Damnjanović)


(“ORBIS”, 1-2/2000)
Knjige Ljubomira Damnjanovića u izdanju "Tardis" Beograd

0 komentara:

Постави коментар

top