Humoristički SF retka je biljka. Da li zato što su SF pisci mrgodni ljudi ili što je budućnost mračna pojava, tek, malo je knjiga ove vrste. Naravno, nije da ih nema. Setite se, osim Adamsovog „Vodiča kroz galaksiju za autostopere“ ili (ako vam se ovakav prevod naslova ne dopada) „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju“ koji mnogima odmah pada na pamet, i Lundvalovog „Nije vreme za heroje“ (te nastavka istog objavljenog onomad u „Alefu“) ili Harisonovog „Bilija, heroja galaksije“. (O Vonegatu koji je otišao stepenicu višlje od ostalih i gazi po dubokom gorko-smešnom cinizmu neću ni da govorim iako je tip čist genijalac.)
            No, vratimo se, posle ove male digresije, na početak koji kaže: „Humoristički SF retka je biljka.“ Jedva da ga ima. Jedva ali – ipak. Dokazuje to i Pračetova „Noumi“ trilogija.
            Ako ste nekada čitali Koksovu knjigu „Murzilka, dnevnik šumskog patuljka“ (postoji jedno izdanje ove knjige od pre rata – onog Drugog svetskog – pa izdanje u tri knjige u biblioteci „Lastavica“ a deo knjige objavio je i Žika Bogdanović pre neku godinu), Noumi će vas, barem u početku, podsetiti na tog veseljaka i njegove prijatelje. Naravno, vrlo brzo se utvrdi da se sličnost svodi samo na, istina, neodoljivo ali kratkotrajno podsećanje (na mladost) jer Noumi ne samo da su svemirci izgubljeni na Zemlji nego je i Pračetova priča o njima daleko od čiste bezazlenosti Koksove (bezazlenost pomenute nije da nema i kod Noumija ali ona svakako nije težišna u knjigama). U Pračetovoj priči žmirnu, s vremena na vreme, iskrice sarkazma ili ismejavanja ili dovođenja do apsurda stvari koje se svakodnevno uzimaju zdravo za  gotovo i čine temelje tzv. Zapadne civilizacije.     
            Da bi mogao da ispaljuje ovakve strelice (sa kojima ipak ne preteruje jer Noumi su vesela knjiga a ne traktat ili tako nešto) Pračet je napravio nešto nalik na dvostruki salto suprotstavljajući prvo Noume Izvanaše, Noumima iz Radnje a onda sve njih ljudima. Stara priča da strancima ništa nije sveto te da vide ono što domaći ne vide (ili neće) ponovo je iskorišćena za stvaranje grotesknih situacija. Tako Izvanaši samom svojom pojavom prvo razbucaju religiju Radnjaša (koja veli da van Radnje nema ničega jer je ova sve) a potom, natenane seckaju i ostale delove jedne, do tada, samozadovoljne zajednice. Ali, tako je to kad stignu varvari.
            Sve rečeno dešava se u prvoj (najboljoj) knjizi. Ostatak govori o bekstvu iz Radnje u kamenolom, borbama za vlast u Noumi narodu (što je tako ljudski i jadno), dolasku svemirskog broda koji će Noume odvesti kući i o stalnoj borbi 10cm visokih bića protiv ljudi koji se, naravno, nikako ne ponašaju po Noumi-normama. Mi svakako znamo zašto je tako – jer ne poštujemo ni sopstvena pravila. (Ne kaže džabe poslovica da su zakoni stvoreni samo zato da bi ih ljudi kršili.)
            Onako usput, pored svih dešavanja, Pračet se igra i standardnom (iz SF stripova, filmova i starijih knjiga znanom) podelom uloga na: Snagu, Lepotu i Mozak. Tako kod Pračeta glavni junak jeste snažan i spretan (kako treba) ali ga muče mnoge nedoumice (što jednu Snagu ne bi smelo da buni i ometa u ulozi). Glavna lepotica je prava (kako bi to ljudi rekli) „Emancipovana žena“ (tj. ne bavi se jedino vrištanjem i upadanjem u nevolje iz kojih treba da je izbavi dragan tj. Snaga). Mozak su čak tri Noumija: jedan pravi pronalazač, jedan vozač-fanatik i jedan mozak deo kompjuterskog mozga iz svemirskog broda.
            Na kraju svih zapleta Noumi se potrpaju u svoj brod i odu ni ne pozdravivši se sa ljudima (od kojih su sve vreme krili kako patuljci rade u svim bajkama). A i zašto bi? Istina, Pračet ostavlja sebi ’kuku’ za koju bi mogao da zakači koji nastavak (ako mu se baš bude htelo). Do tada Noumi su otišli na rodnu planetu, na zadovoljstvo čitalaca koje su ove inteligentno tj. smišljeno pisane knjige, i pored nekih slabijih delova, uspele da nasmeju i razvesele što je, u ovom trenutku, na ovom mestu, pravi luksuz, zar ne?

P.S.
I da ne ostane zaboravljeno: prevod ovih knjiga, vrlo duhovit, napravio je A. B. Nedeljković
(1993)

0 komentara:

Постави коментар

top