Dva nedavna događaja slučajno (da li?) i čudnovato su se povezala - s jedne strane, rat u Iraku i paljenje (zadesno/namerno) biblioteke u Bagdadu i, s druge, objavljivanje romana "Farenhajt 451" (podnaslov je "temperatura na kojoj se papir  pali i sagoreva") Reja Bredberija, u prevodu na srpski Gorana Kapetanovića i izdanju beogradske "Lagune" upravo na 50-togodišnjicu prvog izdanja u SAD. U oba slučaja, onom stvarnom i onom fiktivnom, knjige i biblioteke spaljuju se u ime Napretka i sveopšte Sreće širokog puka a izvršioci plemenitog zadatka su specijalizovani borci za Pravdu, vojnici-požarni brigadiri (nisu u pitanju vatrogasci već oni koji vatru potpaljuju, dakle piromani). Bredberijeva vizija društva svekolikog zadovoljstva podrazumeva blagostanja utrobe i mir ispražnjenih umova, u senci konstantnog rata, uz 'relaksacione' jurnjave kola po autoputevima, nasilje među mladima i TV programe u kojima konzumenti nalaze svoju porodicu. Naravno, svaki sistem (bilo da je totalitarni ili demokratski) mora da ima i unutrašnjeg neprijatelja koji preti da sruši blagotvorni poredak; u ovom slučaju dežurni krivci su knjige, jer pričaju o nečemu čega nema i unose zbrku u nevine umove poštenih građana što izaziva njihove duševne patnje i bol. Da bi se knjige uništile ustrojena je specijalna požarna brigada koja danonoćno bdi i, po dojavama, spaljuje skrivene knjige (i njihove vlasnike, ako je potrebno). Intelektualci iz starih vremena skriveni su, u ilegali, nemoćni i nikome potrebni. Umetnost je prokazana i prognana s javne (cirkuske) pozornice, zamenjena beskonačnim TV serijama (zvuči poznato?). Pred policijom, požarnim brigadama i psima-robotima, društveni otpadnici kriju se u svojim domovima dok im vlast, usred noći, ne zalupa na vrata, ili beže van gradova i čekaju da postanu potrebni društvu, pretvarajući se, u međuvremenu, u žive knjige jer svaki od njih memoriše po jednu (tako ne mogu biti optuženi za posedovanje opasnih stvari a opet ih imati sa sobom-u sebi). U finalu romana, Gaj Montag, bivši požarni brigadir, sada preobraćenik i begunac, kreće s istomišljenicima prema gradu koji je, u ratnom bombardovanju, uništen. Tamo će ponuditi svoje znanje društvu koje će se uzdići iz pepela.

            Istorija ljudske civilizacije uči nas da su knjige bile izvori znanja ali i opasnosti za države. Biblioteke, ti omiljeni Borhesovi univerzumi koje je sazdao čovek, simbol su prosvećenosti, odvajanja od instinktima potčinjenog Homo sapiensa i stremljenja nauci i lepoti. Otuda je svako spaljivanje biblioteka, od Aleksandrijske, u antičko doba, preko inih u doba stare Kine, inkvizicije, nacista i komunista, sve do Bejrutske na početku XXI veka, znak da se ljudska vrsta odriče svog boljeg lika i vraća divljaštvu. Bilo koji da je razlog spaljivanja knjiga, religijski ili ideološki ili bahato nadmeni - a svi se svode na isto: sve pre mene/nas nije valjalo, ja/mi smo odabrani, božanski pravednici i usrećitelji - dokaz je nedoraslosti i nesposobnosti ljudi i vođa im da prihvate da je svet veći od njih i njihove trenutne moći; ma kako se nepobedivom činila sila koja spaljuje, po prirodi stvari, ona je kratkog veka i nestaće ili u sukobu s jačim protivnikom ili će se raspasti u unutrašnjim sukobima ili će konačni, neumitni sudija, biti smena generacija. Nauci će, potom, trebati vremena da se vrati tamo gde je jednom bila ali Umetnost ostaje uskraćena za mnoga neponovljiva dela.

            Rej Bredberi (1920) živi je klasik SF i Horror literature, prevashodno znan po kraćim formama, tj. pričama (preko 500) koje je umeo i da vezuje, manje-više labavo, u romane; pisao je i scenarija za filmove ("Mobi Dik"), TV serije ("Zona sumraka", "Alfred Hičkok predstavlja" odnosno "Pozorište Reja Bredberija"). Prepoznatljiv je po umešnom građenju atmosfere i 'lirskom' stilu (koji ponekad postaje i preterano lirski). "Farenhajt 451" spada u njegova najpoznatija dela; on je jedno od uspešnijih antiutopijskih dela objavljenih nakon klasične antiutopijske SF trilogije "Mi"-"Vrli, novi svet"-"1984"; takođe je i jedan od uspelijih romana objavljenih u SAD na vrhuncu tzv "zlatnih SF godina" inače opterećenih šund klišeima punim antropocentističkih i sličnih desničarskih ideja. Po romanu je 1966.g. snimljen i uspešan istoimeni film u režiji Fransoa Trifoa. Kao i sve antiutopijske priče i ova prati stasavanje otpadnika, rađanje svesti o neslaganju sa sistemom u kome se dotada živelo; Gaju Montagu to se dešava kroz slučajne susrete sa bivšim profesorom univerziteta i neprilagođenom devojkom, nakon čega počinje da formuliše stavove o svom životu (koje je dotada doživljavao kao neodređenu frustraciju), spoznaje promašenost svog braka sa Mildred (ovisnicom od TV porodice, tableta za spavanje i velikih brzina). Tren preloma je u sukobu sa njegovim  nadređenim na poslu, Bitijem, vanrednim poznavaocem literature i filozofije koji je ubeđeni 'palilac knjiga'. Gaj ga spaljuje zajedno sa knjigama iz sopstvenog doma i time se definitivno opredeljuje za stranu u sukobu i, uprkos velikoj poteri i psu-robotu, beži u divljinu.
            Mnoštvo nedorečenosti priče, koje su smetale čitaocima ali i njemu, Bredberi je pokušao da razreši u drami koja je svojevrsni nastavak i završetak romana, odnosno pokušaj da se upokoji avet mediokritetske apokalipse. Istovremeno, Bredberi otkriva, i to pominje u Kodi jubilarnog izdanja romana, da osim bukvalnog spaljivanja knjiga u stvarnosti koju živimo postoje i suptilniji načini za uništavanje knjiga - reč je o prilagođenim izdanjima u koja se sabijaju skraćeni/osakaćeni klasici, o prilagođenim verzijama sa pojednostavljenim jezikom (da đaci ne lome jezik), o ublažavanju ili brisanju svih političkih konotacija dela, o pritajenoj cenzuri i izbegavanju "neprimerenih" sadržaja koji "vređaju" osećaje nacionalnih, verskih, polnih i svakojakih drugih zajednica a zbog čega umetnička dela čame u fijokama urednika, upravnika pozorišta i ostalih ljudi koji smatraju da još nije vreme da ih objave. Ovakvim postupanjem ponižava se njihov autor, sve u ime zaštite opšte sreće i mira - a upravo to je izgovor i za spaljivanje knjiga u "Farenajtu 451". Iako to ne izgovara, Bredberi je očito razočarano zaključio da se njegova mračna vizija u suštini obistinjuje. To što knjige ne bukte na lomačama suviše je mala razlika u odnosu na krajnji ishod. A ponekad se, kao u Bagdadskoj biblioteci, i to desi.
(2003)

0 komentara:

Постави коментар

top