27.09.2009.

KAFANA «KOD DVA PIŠTOLJA»

Na obodu sadašnjeg centralnog vršačkog trga-pešačke zone, preko puta bivše autobuske stanice, nalazi se jednospratna, žuto okrečena zgrada visokog krova. Iznad široke kapije stoji delimično oljušten natpis koji kazuje da je tu «Veterinarska stanica». Dobar deo Vrščana (ili kako oni sebe, gramatički nepravilno ali životno ispravno, zovu «Vrštani») ovu zgradu zna kao kafanu «Dva pištolja», mada niko danas živ ne pamti da je u toj zgradi bila kafana. U stvari, reč je o jednoj od varoški legendi koje se ispredaju i prenose s kolena na koleno, a koja kaže da je davne 1817.g. u gostionicu «Kod labuda» stigao mladi bogataš sa nevelikom pratnjom. Gospodar Leonard, kako mu je bilo ime, putovao je, iz Temišvara, na lečenje u banju Mehdiju ali je, umoran, želeo da se odmori u Vršcu. Vlasnik gostionice ga je, kako i dolikuje, odveo u otmenu sobu dok je slugama namenio mnogo skromniji sobičak. Gospodar se, međutim, pobunio i zatražio za svoje sluge jednako prostranu i lepu sobu. Među slugama se isticao visok, jak čovek, oštrog pogleda. Bio je to Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka, koji je, po slomu bune, pobegao u Rusiju i tamo godinama pokušavao da, od carskih vlasti, izdejstvuje pomoć za nastavak rata protiv Turaka. Rusi, međutim, nisu bili voljni da se angažuju u Srbiji pa su Karađorđu davali neodređena obećanja koja se nisu izrodila ni u kakav konkretan novčani ili materijalni oblik. Nestrpljiv da se vrati u Srbiju i konačno svestan da od molbi i podrške nema ništa, Karađorđe pobeže svojim domaćinima i dođe u Jašu svom prijatelju, Mihailu Leonardu, borcu za oslobođenje Grčke od Turaka. Njih dvojica smisliše plan da se, pod izgovorom puta u banju, što više približe Srbiji i negde uvrebaju priliku da Karađorđe tajno prebegne svom narodu. Tako se mala grupa zaverenika našla u Vršcu.
    Gospodar Leonard je nekoliko dana pokušavao da u varoši pod kulom pronađe nekoga voljnog da im pomogne. No, austrijska vlast uspela je da ovdašnjim Srbima 'utera strah u kosti' pa je bilo teško naći prave i poverljive ljude za opasan poduhvat prelaska Dunava kod obližnje Bele Crkve. Dok je Leonard tražio pomoć, Karađorđe je, sa svojim slugom, sedeo u sobi bivajući sve nestrpljiviji. Konačno, on sazna da će u crkvi Svetog Nikolaja, koja je nedaleko od gostionice, 6. jula službu držati sam vršački vladika. Karađorđe se spremi i odlučno ode u crkvu. Okupljeni su zapazili stranca ali niko nije znao ko je on. Priča o njemu proletela je, po okončanju službe, gradom i, preko žbira, došla do vlasti koje su odmah poslale policiju u gostionicu. Ali, gostioničar je mogao samo da ih obavesti da su putnici otišli svojim putem. Kako nije bilo nikakve poternice za njima, nije bilo ni istrage. Ono što gostioničar nije rekao vlastima ali jeste svojim sugrađanima bilo je da je Karađorđe svoj konak platio sa dve srebrne kubure koje je izvadio iz pojasa, a pride je dodao i jedan handžar. Koju nedelju kasnije u Vršac je stigla strašna vest da je Karađorđa, po nalogu Miloša Obrenovića, ubio rođeni kum. Tako se ispostavilo da je ovaj srpski junak u Vršcu poslednji put  bio na službi božijoj. Vrštani su, u znak sećanja na Karađorđev tajni boravak u njihovom gradu, gostionicu «Kod labuda» spontano prekrstili u «Dva pištolja». Ovo ime se, kao i legenda, zadržalo sve do danas.
Na žalost, gostionica (ili kafana, kako je njena 'modernija' odrednica) nije ušla ni u kakve tekuće državne ili lokalne planove po kojima bi bila restaurirana ili pretvorena u muzej. Čak je, pre par decenija, dozvoljeno probijanje novih vrata na fasadi zgrade kako bi se otvorila Poljoprivredna apoteka. Prostrano dvorište, nekadašnji magacini i štale prepušteni su zubu vremena i tek povremenim sitnim popravkama. Ista je situacija i u nekadašnjim gostinjskim sobama. Prošlog leta je, čak, popustio krov pa su na ulicu padali komadi maltera tako da je bilo rizično ići pored zgrade. Tako je bivša gostionica, u kojoj se desila mala ali živopisna epizoda istorije Srba, i dalje u milosti i nemilosti vremenskih (ne)prilika, sopstvene starosti i nebrige nadležnih.

1 коментар: